Page 319 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Болести нервног система — популарно речено, нервне бо-лести —
обухватају велику област лудских страдања. У садашње време оне су честе
и распрострањене, јер су узроци болестима нервног система многобројни и
различити, повезани и непове-зани, с подлогом или без икакве подлоге.
Поред тога, нервни систем је најосетл>ивији део нашег ткива: он најбрже и
најсавр-шеније одговара на поремећај стања унутарњих и спол>них, која га

окружавају, и која су за њега пре тога била нормална. То нервно ткиво
може бити пренадражено, неосетљиво; оно може бити болесно у свом
саставу, или сасвим здраво, па ипак ма-лаксало, тромо и неспособно да
врши своју функцију. Нервни систем има три своја дела: главни —
централни, средњи — спроводнички, и крајњи — површински: кожни,
поткожни и органско-површински, као што су, нпр., најтањи крвни судови
и њихови нерви. Сваки од ових делова може да оболи посебно и да изазове
последице са нарочитим знацима и симптомима:
тако, нпр., болести мозга имају своје симптоме, болести про-дужног мозга
и кичмене мождине имају своје, а болести пери-феријских, површинских
нерава такоће своје.
Ми овде не можемо да улазимо у преглед тих разних боле-сти, јер за
нашу сврху и за наше читаоце није толико важно установити порекло
болести, колико упутити се у њихово ле-чење. Довол>но је да кажемо да се
све нервне болести деле, прво, на болести које имају неку подлогу у телу
(тј. да им је узрок неки поремећај нервног или можданог ткива — ћелија —
у центру, у средини или на површини тела); и друго, на болести
за које се не налази таква подлога, тј. анатомска; ткиво нерава изгледа
здраво, а нервна болест ипак постоји.V првом случају постоји извесна
поремећеност осетливости или кретања: човек не осећа бол, ни хладноћу
или топлоту, ни мирис; поједини делови тела или удова паралисани су,
грче се или мршаве, одузимају се више или мање, што зависи од сте-пена
поремећаја у ткиву у исходном месту.V другом случају човек је „нарочито"
нервозан; он је неу-растеничан, повишена му је осетљивост, раздражлив је
на сваку ситницу у раду и у животу; пренадражљив на спољне утиске
(жести се, праска, има убрзану радњу срца), на које реагује несразмерно
дедовању фактора који су утицали на њега. Или је слаб, има „слабе нерве",
и сва брига, непријатност и неуспех делују на њега јаче него на другог,
јаког и нормалног, сталоженог, који није тако отрован.

Как.ав је задатак лекова овде? 1) Да стишавају, да по потре-би и успавају
нервно оболелог човеке, као и да уман>е његов бод, грч или одузетост, ако
постоје.

2) Да смање и умере последице које изазивају пренадра-жени нерви на
једном месту или на једном деду теда (на по-вршини теда иди, рецимо, у
трбуху, у стомаку, пдућима, на врату итд.).

Дакле, успоставити нормадан ток, учинити да не буде више бола, да
покрети, кретање и целокупна осетљивост буду урав-нотежени, да, најзад,
болесник не буде потиштен, са свима последицама које такво стање прате,
већ да буде чио и за живот способнији, за окодину сношљивији — то је
циљ лечења и ле-кова у овој области.