Page 402 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 402
Употреба слачице као средства за изазиваље прилива крви и црвенила на кожи крд
спољних болова и неких унутрашњих болести води порекло од старина и, како
каже др Леклер, ни најстраснији модерниси нису могли да сахране и замене овај
лек.
Ми употребљавамо слачицу исто као што су је употребљава-ли стари лекари у
случајевима млитавости, одузетости, запаљења плућне марамице, болова услед
назеба, жигова, итд.
Али при употреби слачице, управо брашна од слачице, треба се држати извесних
правила, без којих се не може добити резултат какав се жели. Често лекари, а и
болесници, криве за то апотекара, што није дао „тазе елачицу" већ изветрелу, и т.
сл. У ствари, неумешна примена често све поквари.
Прво, вода у којој ће се размутити брашно од слачице не сме имати никад више од
40° Ц. јер се на вишој температури воде већ не може издвајати и градити из
слачичног брашна она есенција која изазива црвенило. Дакле, најболе је узимати
хладну воду која има собну температуру.Друго, најбоље је спремити облог од
слачице која је била чувана у добро заклопљеној кутији.•Треће, још је боле посути
брашном од слачице. које је би-ло добро самлевено и чувано, топли облог
спремлен од ланеног брашна, и тиме онда обложити место болова итд. Или дебљи
слој каше од ланеног брашна који има топлоту од 40° Ц сме-шати с брашном од
слачице. Ова сразмера (колико треба да бу-де ланеног брашна а колико слачичног)
зависи од сврхе која се жели постићи: блаже или јаче деловање, брже или спорије;
при томе треба водити рачуна о томе да ли -је облога за децу или старије, да ли је
за нежније место на телу или за мање осетљи-во итд. Али се најчешће узима овај
однос: четири двла ланеног брашна и један део слачичног.
Да би се добио прави облог од слачице, најбоље је узети 200 грама брашна у млакој
води (30° Ц), како је речено горе, и том
сашом обложити место на кожи које се жели. Довол.но је др-жати облог 10—15
минута. Он помаже дубоко, на месту где се ставља.
Купатило од слачице прави се на тај начин што се кесица с 200 грама брашна
спусти у воду и из те се кесице после слачи-па разилази. Допушта се понекад да се
наспе и мало сирћета. Овако спремл>ено купање не изазива црвенило коже. За
лица вервозна и осетлива слачица уопште није, па ни купатило.
Доказано је да је есенција од слачице једно од најјачих сред-става за уништење
микроба (бацила) — дакле, слачица је ан-гисептична.
Где нема слачице, може се иа селу употребити и рен. Све говори у прилог гајењу
слачице.
Иако има слачице тројаке врсте, нас интересује брашно од прне слачице.
Црна слачица гаји се у целој централној Европи, најбоља је она из Холандије, из
долине Рајне. Помињу и ону из Маћарске. Дакле, добра је и војвођанска.
Црна слачииа је једногодишн.а билка која расте по пољима и у АИВЛ.ИНИ. Има
стабло усправно, 20—90 центиметара високо, цилиндрично, угко гранато, нешто
длакаво у доњим деловима. Лишће је на дршкама, без маља, у дну мало зарезано,
али што више све равније, док на врху не постане обло и заокругљено. Свака
гранчица завршава се гроздом жутог цвећа. Род — зрна, обло стиснута, црнкасте
или мрке боје, сшна; под лупом се на њима виде ситне тачкице.