Page 407 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 407

Каткад  брже  и  боље  делује  него  киселине (нпр.  азотна)  или  колодијум  са
           салицилом, ако се тај сок утрља три пута дневно у брадавицу, жуљ и т. сл.


           Услед  тих  његових  својстава  да  умањује  израштаје —  мислило  се  да  је  он
           специфичан лек за лечење рака, и у Русији је др Денисенко пробао да њиме лечи
           рак.  Али  потоњи  опити  с  тим  леком  у  Европи  нису  дали  утешне  резултате.
           Показало  се  само  то  да  екстракт  ове  биљке  помешан  с  једнаком  количином
           дестили-сане воде и глицерина може да се употреби у лечењу кожног рака, али у
           том случају он само смањује трулеж и цурење, скупља рану и унеколико умањује
           болове.


           У том погледу он се приближује папаверину, леку који такође стишава болове и
           који се примењује против срчаног грча, болова, сипње, високог крвног притиска,
           надражаја сто-мака и т. сл.

           За унутрашњу употребу у лечењу рака у стомаку треба узимати само течан згустак
           од  русе,  у  дози  по 0,5—2  грама  дневно.  Или  тинктуру  од  русе  по 2—5  грама
           дневно. Ту она мо-же да стиша болове и нападе кризе у стомаку и да умањи су-
           вишно лучење сокова у њему. Делује, дакле, као нека врста опијума (папаверин).


           Споља,  локално  на  ране  рака,  примењује  се  као  облога  од  једнаких  делова
           екстракта и глицерина.
           Руса има дуговечан корен. Стабло је усправно, танко, гранато, 3—6 Аециметара
           високо, пуно лутог, слабо опојног сока. Већином обрасло по-јединачним длакама у
           размаку.  Листови  су  танки,  на  доњој  страни  сиво-зсдени, 1—2  пута  перасти.
           Перасти делови су јајасти, тупи, зупчасти или
           плитко  зарезани.  Дршке  листова  су  широке,  лиснате  и  изгледају  као  да  имају
           споредна пера. Цветови су ситни, жути, по 3—6 у једној кити заједно, с дугачким
           дршкама,  четвородисни.  Махуне,  махом  обдика  валг-кастог,  голе,  по 3—5
           центиметара дугачке. Расте поред путева и огранака. Време цветан.а: мај—август.
           Сматра се као отровна.



            10. КОНОПЉИЦА

           Страна, афричка  домаћа врста ове биљке имају исти са-став и зато се и домаћа
           може применити уместо прекоморске, јер подједнако делује.

           Др  Сава  Петровић  писао  је  у'своје  време  да  наша  врста  расте  по  виноградима  у
           Сићеву и Јелашници код Ниша (источно).

           Овај лек је потпуно био напуштен због свог силног дело-вања сличног деловању
           кураре (која паралише мишићно кре-тање). Али у последње време показало се да се
           може, разуме се с пажњом, примењивати у лечењу више болести. Само уну-тарња
           примена  није  дозвољена.'  Може  се  применити  код  тубер-кулозе  коже,
           туберкулозних жлезда (скрофулозе) и туберку-лозе костију и зглобова, али само од
           стране  лекара,  и  то  у  облику  инјекција:  сваког 8-ог  или 15-ог  дана  по  једна
           инјекција  од 1  ст*  дестилисане  воде  с  глицерином  и 1/4  милиграма  смоле  од
           конопљице (метода др Пенијера — Тулуза).

           Иначе, лаици могу употребити конопљицу за изазивање црвенила и пликова онде
   402   403   404   405   406   407   408   409   410   411   412