Page 407 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 407
Каткад брже и боље делује него киселине (нпр. азотна) или колодијум са
салицилом, ако се тај сок утрља три пута дневно у брадавицу, жуљ и т. сл.
Услед тих његових својстава да умањује израштаје — мислило се да је он
специфичан лек за лечење рака, и у Русији је др Денисенко пробао да њиме лечи
рак. Али потоњи опити с тим леком у Европи нису дали утешне резултате.
Показало се само то да екстракт ове биљке помешан с једнаком количином
дестили-сане воде и глицерина може да се употреби у лечењу кожног рака, али у
том случају он само смањује трулеж и цурење, скупља рану и унеколико умањује
болове.
У том погледу он се приближује папаверину, леку који такође стишава болове и
који се примењује против срчаног грча, болова, сипње, високог крвног притиска,
надражаја сто-мака и т. сл.
За унутрашњу употребу у лечењу рака у стомаку треба узимати само течан згустак
од русе, у дози по 0,5—2 грама дневно. Или тинктуру од русе по 2—5 грама
дневно. Ту она мо-же да стиша болове и нападе кризе у стомаку и да умањи су-
вишно лучење сокова у њему. Делује, дакле, као нека врста опијума (папаверин).
Споља, локално на ране рака, примењује се као облога од једнаких делова
екстракта и глицерина.
Руса има дуговечан корен. Стабло је усправно, танко, гранато, 3—6 Аециметара
високо, пуно лутог, слабо опојног сока. Већином обрасло по-јединачним длакама у
размаку. Листови су танки, на доњој страни сиво-зсдени, 1—2 пута перасти.
Перасти делови су јајасти, тупи, зупчасти или
плитко зарезани. Дршке листова су широке, лиснате и изгледају као да имају
споредна пера. Цветови су ситни, жути, по 3—6 у једној кити заједно, с дугачким
дршкама, четвородисни. Махуне, махом обдика валг-кастог, голе, по 3—5
центиметара дугачке. Расте поред путева и огранака. Време цветан.а: мај—август.
Сматра се као отровна.
10. КОНОПЉИЦА
Страна, афричка домаћа врста ове биљке имају исти са-став и зато се и домаћа
може применити уместо прекоморске, јер подједнако делује.
Др Сава Петровић писао је у'своје време да наша врста расте по виноградима у
Сићеву и Јелашници код Ниша (источно).
Овај лек је потпуно био напуштен због свог силног дело-вања сличног деловању
кураре (која паралише мишићно кре-тање). Али у последње време показало се да се
може, разуме се с пажњом, примењивати у лечењу више болести. Само уну-тарња
примена није дозвољена.' Може се применити код тубер-кулозе коже,
туберкулозних жлезда (скрофулозе) и туберку-лозе костију и зглобова, али само од
стране лекара, и то у облику инјекција: сваког 8-ог или 15-ог дана по једна
инјекција од 1 ст* дестилисане воде с глицерином и 1/4 милиграма смоле од
конопљице (метода др Пенијера — Тулуза).
Иначе, лаици могу употребити конопљицу за изазивање црвенила и пликова онде