Page 417 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 417
изопом, матичња-ком и др.
Сама биљка је добро лозната на нашем југу (у Скопљу и ка Маврову). Јако је
маљава, боје пепељастожуте, с коленима. Висока је 1,5—3 дециметра. Стабло јој је
четвртасто. Доњи део биљке је дрвенаст, горњи гранат. Лишће је наспрамно, широко
при дну, оштро на врху, тј. лавделасто, прирасло близу стабла, има жиле линеарне.
Цветови збијени, у пазуху лишћа и на врху стабла у цвасти; чашица је дужа него
круница. Жуте су боје. Расте по високим суватима на југу и кршевитом камени-том
тлу. Цвета у јуну и августу.
За олакшање почетног стања код ситних богиња (мраса), скарлатине и средњих
богиња (овчјих богиња) може се с успе-хом примењивати:
1) Чај од црног слеза
2) Чај од морача;
3) Борач.
Сродне су јој и могу је заменити ове биљке:
4) Пачје гнездо';
1
5) Кривошија ;
6) Лисичји реп.
Доза, како борача тако и ових осталих лекова, је 15 грама цвета на једну шољу
кључале воде.
Чај од ових биљака може се заменити згустком (екстрактом) од њиховог сока, који
кад се разблажи у односу 1:100 делова воде (по тежини) даје много делотворнији
напитак.
И раније су ове биљке употребљаване „као средство за омекшавање кашља, за
стишавање ватре у грозници и као бла-го средство за знојење и терање на мокраћу"
(др С. Петровић).
Треба их примати при првим знаџима болести, наступа грознице и т. сл.
Средства за олакшање почетног стања код инфлуенце, грипа и сличних стања
усдед назеба и лакше заразе гуше, бронхија итд. — с кашљем, главобољом,
повишеном температуром итд.
1. СЛАТКО ДРВЦЕ
Слатки корен ,шећерни корен ,добар корен
Лишће ових биљака много личи на воловски језик.