Page 482 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

„Предавање које сам одржао у Лондону, још 29. септембра 1909, с темом,
(,Будућност науке о познавању лековитог биља') завршио сам речима ,натраг к
биљкама'). Тај мој глас био је услишен и нашао је одзива у врло појачаном
интересовању за гајење и скуплање лековитог биља.Трговачке куће које тргују
њиме извештавају ме да је обрт код њих порастао, а и фармакопеје (књиге са
званичним државним списковима декова), и поред својих таблета и ампула, нису

умањиле број лекова од биља, већ су их. штавише, повећале. Тако је, нпр., нова
швајцарска фармакопеја неке домаће биљке поново увела. Али то повећано
интересовање за биљне лмсове види се нарочито из тога што се много почело
радити и на хемијском и анатомском проучавању лековитог бил»а. И прави
хемичари сад суделују у истраживањима његовог са-става. Тако је, нпр., Лудвиг
Кребер из Минхена, да би употреби домаћих лекова уравнао пут, подвргао
хемијском прегледу, због претходне оријентације, читав један ред биљака,
истражујући нарочито састав њихових течних исцећевина и згустака"
(екстракта).Као што смо и ми понегде у тексту навели, тако и проф. Чирх каже да
многе биљке, које употребљавају и научна и на-родна медицина, долазе у руке
фабриканата и од њих се враћају у виду колачића и стаклића за убризгавање, а
многе се претварају у специјалитете. Од 1923. године таквих има на броју преко
четрдесет — мећу њима чак и брезово лишће и корен од першуна!Није потребно да
доказујем да се данас на Западу, како у Француској и Швајцарској тако и у
Немачкој, и многе тако-зване неофициналне биљке продају у великим количинама.
Углавном, с малим изузетком, те биљке су све и поменуте у нашој књизи. Оне које
нису поменуте — нису још проучене.Остаје још факат да су Французи први почели
научно про-учавати своје домаће биљке, иако су имали велике колоније. Утолико
пре дужни смо и морамо чинити то и ми.Ми имамо богато, разноврсно поднебље и
велике могућно-сти да беремо дивље и гајимо домаће лековито биље. У најма-њу
руку дужни смо да га популаришемо: да ангажујемо у брањуи примени његовој
што већи број луди мећу апотекарима, лекарима и биљоберима у народу — а све у
интересу подизања народног здравла и, делом, привреде.Од враћања медицине
појединим биљним лековима биће користи и за саму науку, јер богатство биљних
лекова медицина није још потпуно искористила. Кад се медицина више него што
данас чини врати на њих и проучи их, а не да јури само за новим хемијским
лековима, биће много користи: наћи ће се многи лековити састојци који ће се моћи
с успехом примењивати.На срећу оболелог човека, од пре неколико година тако се
и ради. Доносе се биљке чак с Хималаја и Анда, као и из тропских крајева,
проучавају се и неке се већ и примењују (ѕабаин, ефедрин и др.). Враћање бил»ним
лековима Чирха може се сматрати као свршена ствар.Желећи да се тај покрет и у
нас развије, ја сам у нашој земљи, колико су моје снаге дозвољавале, овим својим
радом тај покрет припомогао. За науку, као и за широку праксу у народу, то неће
остати без користи.

Остаје нам још две ствари да учинимо:

1) да дамо календар кад се поједине биљке или њихови делови беру, и

2) да саставимо списак најпотребнијих биљака за једну домаћу билну апотеку.

То нека буде садржина идућих глава.