Page 479 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 479

Ми имамо, поред пољопривредних факултета, државне бо-таничке баште,
           пољопривредне  школе  и  њихове  огледне  станице,  државна  добра,  расаднике  у
           сваком срезу и државне еко-номије, и нама не би било тешко да извршимо опите са
           свима лековитим билкама које до сада нису расле у нашој земљи, и да покушамо да
           их  аклиматизирамо.  Потребна  је  само  извесна  организација,  добра  воља  и
           храброст;  за  годину-две  МОГЛИ  бисмо  знати  на  каквом  терену  и  у  коме  месту  те

           туће биљке могу да успевају а да њихово гајење не стаје скупо. Наша земља дала
           би  доказ  о  томе  да  на  њој  безмало  све  може  родити  и  све  успевати.Гледајући
           биљокултурну карту Француске ја сам уочио да се највише биља гаји и бере на југу
           од Лиона, у долнни Роне и с обе њене стране, дакле у целом том троуглу измећу
           цен-тралног  масива,  Приморских  алпа  и  мора (коме  је  врх  Лион,  а  основица
           Средоземно  море)  од  Монпељеа  до  италијанске  границе.  Према  томе,  сва  наша
           Македонија,  а  нарочито  троугао  испод  Демир-Капије,  који  има  погодну  климу,
           могао би се узети за културу лековитог биља. Дојрански срез и ћевелијски срез с
           Маријанским  планинама  над  њим  могли  би  бити  џинов-ско  огледно „поље"  за
           расад и испитивање свих лековитих би-љака, од страних и егзотичних до алпских.
           Ја бих чак сав тај крај одредио за национадну ботаничку башту, како за гајење тако
           и за брање дивлег дековитог бил>а. Али то су појединости. Главно је пренути се и
           поћи  напред.  Државне  власти  треба  већ  да  саветују  и  позивају  професоре
           пољопривреде,  агрономије  и  професоре  ботанике  да  упознају  народ  с  лековитим
           биљем и да о томе држе наставу ученицима свих шкода.

           Још једну ствар имам да осветлим пре него што завршим. У току писања ове књиге
           многи пријатељи, сазнавши за њену садржину и намену, питади су шта ће на то
           рећи апотекари.
           На то сам давао разне одговоре. Сада, кад је већ ствар јавна, имам да се позовем
           само  на  проф.  Чирха,  чувеног  струч-њака  за  фармакогнозију,  коме  су  такоће
           поставлана  таква  питања.  Он  је  резултат  овог  новог  покрета  проверио  и  то
           саопштио у својој најновијој књизи. Он каже, од речи до речи, овако:
   474   475   476   477   478   479   480   481   482