Page 67 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 67

istakao ideju stvaranja jedinstvene teorije polja, gde su sve sile  različita
       ispoljavanja jedne, univerzalne sile. Ajnštajn je radio na toj ideji oko 30

       godina i ništa nije postigao. Njegovim putem idu i drugi fizičari-
       teoretičari. I šta? Pa ništa. Sam prilaz traženju jedne univerzalne sile je

       bezizlazan. Na današnji dan u fizičkom svetu postoje četiri fizička Boga

       koji ne zavise jedan od drugog:
              -  sila teže;

              -  elektromagnetne sile;
              -  slaba uzajamana dejstva;

              -  jaka uzajamna dejstva.

              I sve to samo u fizici nežive prirode. Koliko još Bogova može da
       izrodi fenomen života? O tome nauka za sad malo zna. O tome zna

       mnogoboštvo.
              Naravno, stavar nije samo u količini Bogova. Ako umesto jednog

       Hrista izmisle hiljadu istih takvih  nitkova, onda religija od toga neće
       postati bolja. Nije svaka mnogobožačka religija dobra. Mnogoboštvo –

       to je potreban, ali nedovoljan uslov za dobru religiju. To jest, ako je

       religija jednobožačka, onda je ona uvek loša. Ako je religija dobra, onda
       je ona uvek mnogobožačka.

              Uopšte ako se pogleda dublje, onda se problem jednoboštva ili
       mnogoboštva upire u odnos prema ISTINI. Jednobožačke religije tvrde da

       postoji jedna apsolutna istina, mada nikako ne mogu da formulišu tu
       istinu. Maksimum na šta su jednobošci sposobni, kada ih pitaš da

       formulišu njihovu jedinstvenu istinu, - to je besmislena fraza tipa: »Istina

       – to je bog«. Koji je to bog, iz koje religije, kojih je hiljadu, šta uključuje
              u sebe ta sasvim nekonkretna i neinformativna tvrdnja, na ta pitanja

       nećete dobiti razumne odgovore. Recimo, postoje konkretne istine,

       naprimer Pitagorina teorema, koja je stvorena 550 godina pre nastanka
       hrišćanstva. Ta istina se ne sadrži u tvrdnji »istina – to je bog«, ona je

       samostalna. I takvih istina ima mnogo, naprimer Njutnovi zakoni,
       Euklidove teoreme, Keplerovi zakoni i mnogo, mnogo drugo.

              Ustvari nikakva jedinstvena apsolutna istina ne postoji. ISTINA, kao
       prvo, - je višestrana, kao drugo, - konkretna, kao treće, - relativna.

       Naprimer, uzmimo neku istinitu tvrdnju. Naprimer, 2 x 2 = 4. Ta li je to

       istinita tvrdnja? Da , naravno. A da li je to jedina tvrdnja? Ne, naravno.





                                                                                                                67
   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72