Page 68 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 68

Postoje i druge istine: 5 x 5 = 25; 3 x 3 = 9 i t.d. Istina ima mnogo, kao
       Bogova. To, kao prvo.

              Kao drugo.Da li je ta tvrdnja (2 x 2 = 4) apsolutna? Ne, naravno. Ona
       je konkretna i relativna. Ona je potpuno vezana za spoljnji kontekst. To je

       tako samo u decimalnom računskom sistemu. U  četvornom računskom

       sistemu 2 x 2 = 10, u trojnom sistemu 2 x 2 = 11, u dvojnom = 100. Za
       nearapske cifarske sisteme (naprimer, rimske cifre) ti izrazi 2 x 2 su

       uopšte besmisleni, tamo nema ni takvih znakova.
              Kao zaključak može se reći sledeće. Jedinstvena istina ne postoji.

       Istina je mnogo, one su konkretne i vezane za kontekst. Sve istine ne

       postoje odvojeno jedna od druge, već formiraju SISTEM istinskih vedskih
       znanja. Judohrišćanski svet oseća svoje neshvatanje sveta i nastoji da to

       neshvatanje kompenzira takozvanim pluralizmom. U sistemu vedskih
       znanja nema pluralizma, on nema smisla. Na primer, u jednom od lažnih

       sistema znanja 2 x 2 = 3, u drugom: 2 x 2 = 7, a u trećem: 2 x 2 = 0.
       Takvih lažnih sistema znanja je beskrajno mnogo i, ma kako ih sabirali,

       nikakvim pluralizmom lažnih znanja shvatanje sveta se ne može

       poboljšati. U vedskom sistemu znanja 2 x 2 = 4 i to je sasvim dovoljno za
       pravilno shvatanje sveta. Pluralizam jednostavno nije potreban.

              Primetimo dalje da apsolutizacija nije korektna. Ista ona hrišćanska
       apsolutizacija dobra i zla nema smisla. Dobro i zlo nisu apsolutni, već

       relativni. Uzmimo jednostavniji primer. Mačka je uhvatila i pojela miša.
       Da li je taj postupak dobar ili loš? To zavisi od tačke gledišta. Za nekoga

       je dobro, a za nekoga i loše. Sa tačke gledišta miša – to je zlo. Sa tačke

       gledišta mačke – to je dobro, ona može da nahrani i sebe i svoju decu.
       Nikave ni »opšteživotinjske«, ni opšteljudske vrednosti nećete naći.

              Jednobožačke religije sve vreme govore o jedinstvenom cilju i smislu

       života. Pa u  čemu je on – taj jedinstveni cilj i smisao života? Ništa
       razumno ne mogu da odgovore. Njihov smisao života je u suštini –

       odricanje od realnog života. Jednobožačke religije – nisu religije života,
       već smrti, religije mrtvih.

              Ustvari u pravu je veliki Niče, koji kaže (kada se malo razviju
       njegove ideje): život sam po sebi nema nikakvog cilja i nikakvog smisla.

       Život je neutralan i nema samostalnu slobodu volje. On je – samo arena

       borbe za one koji imaju slobodu volje. Globalne ili lokalne ciljeve života
       samostalno biraju oni koji imaju slobodu volje, bilo da su to ljudi ili



                                                                                                                68
   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73