Page 111 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

doma. Tesla ga je video samo izdaleka i on je na njega ostavio čudan
utisak.
- Kao da mi je neko nabio vreću na glavu - objasnio je Malom
Beniju.
Dok je radio napatentimaza lučne lampe i dizajnirao mašine jedno-
smerne struje, Tesla je upoznao čoveka dugog lica, hladnih očiju, tankih i
vrlo pokretljivih usana. Čovek se osmehnuo sa naporom i rekao:
- Robert Lejn.
Lejn je konspirativno pružio posetnicu:
- Ako vam zatreba fmansijer za vaše lampe.
- Ne. Meni je dobro ovde - užurbano je objasnio Tesla.
- Znam da vam je dobro - rekao je značajno Lejn.
U železari „Gerk” eksperimenti su trajali po dvadeset sati. Ovde se sa
mravljom upornošću pokušavalo i pokušavalo i pokušavalo. jedne noći
Edison bi zaključao asistente u laboratoriju. Druge noći bi odlučio da im
je vreme za provod.
- Hajdemo, moji nesaničari - vikao je on. - Vreme je, moji nesa-
ničari.
Kao psi koji su se otkinuli sa lanca, Edisonovi nesaničari su jurili u
letnji grad. Počeli bi time što su na Petoj aveniji broj šezdeset pet upadali
u mađarski restoran. Pod je bio posut jelovim šuškama. Zalosna testera je
jecala pod gudalom.
- Piva! - Mesa! - Krastavaca! - vikali su, škripeći stolicama i sastav-
ljajući stolove.
- Meni gulaš!
- 1 meni!
- Izvinite, je l’ vam to sve glava? - pitao je Tom Koneli čiča Johana
kad bi došao da ih posluži.
Gazda Johan je nestajao, pojavljivao se i stavljao čaše i tanjire na sto.
Napolju su lajali zlatni psi leta.
Mali Beni je nes aničare zapljuskivao najšarmantnijim osmehom ko-
ji je ikada krasio potpunu barabu. Potapšao je Johana po leđima i zacenji-
vao se:
- Ni mrzovoljnije njuške niboljeg kelnera!
Koneli je, krajem usta, ispričao kako je, godinu dana pre nego što je
Tesla „sišao s broda”, Njujork dobio jedno od svetskih čuda - Bruklinski
most.

115