Page 112 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 112

Vladimir Pištalo

          -  Semiramidinih vrtovaviše nema, ali most još stoji-poučio jesara-
      dnike načitani Edison.
          Samo nedelju dana po otvaranju neko je viknuo „most pada!”, iza-
      zvao stampeđo i dvanaest ljudi je zgnječeno.
          -  Kako smo bežali -  zviznuo je Koneli.
          Nesrećni, pijani muzičar je svirao testeru, žmureći i njišući giavom.
          Gomila je, kao mnogoglava hidra ustajala, izlazila iz restorana. Edi-
      son i njegovi ljudi su upadali u omnibus. Sa rukama duboko u džepovi-
      ma, pridružio im se Bačelor, koji se nedavno vratio iz Pariza.
          Šegačeći se i nadvikujući jedni druge, nesaničari su se vozili do „Zla-
      tne podvezice”  na Baueriju. Ućutkivali su i gurali jedni druge dok ih je
      namršteni Nemac vodio za sto. Za stolom, laktovima su ogradili čaše ru-
      ma. Žena sa razlivenom šminkom je odgurnula umašćene laktove i sela za
      njihov sto:
          -  Mače, ’oćeš da mi platiš piće?
          -  Sistem je feudalni -  objasnio je Beni Tesli. -  Bordeli plaćaju poli-
      cajcima. Policajci plaćaju kapetanima. Kapetani plaćaju političarima.
          Beni podrignu na nešto pakleno, paleći grudi, i opsova.
          -  Znate li šta je rekao Stiv Brejdi kad je skočio s mosta? -  usplamteo
      je zelenooki Koneli. -  Ode dole! -  i nagnuo je čašu ruma.
          -  Ha!  Ha! Ha!
          Za stolom je vlađala izrazita, skoro zastrašujuća veselost. Kreveljenje
      je oduzimalo značaj rečima. Edisonovo raspoloženje bi se uvek popravilo
      kad se najede. Tada je počinjao da drži banak. U mladosti je elektrifiko-
      vao metalni stanični pisoar i gledao kako ljudi primaju električni šok kroz
      mokraćni mlaz pa se tresu i mokre po sebi.
          -  Ha!  Ha! Ha!
          Edison je predsedavao stolom punim zamagljenih đozluka i razva-
      ljenih vilica. U baru je bilo vrelo.
          Vrata su bila otvorena. Napolju su urlali lavovi leta. Moćni bikovi le-
      ta rikali su niz nepoznate ulice. Miomirisna prašina je dražila duše i opija-
      la nozdrve. Prelomljena svetla i udaljeni glasovi grada pretvarali su se u
      bolan izazov. Sve oči su postale čežnjive. Dim je tekao u noć.
          Brzina je bila glavna karakteristika muzike.
          Svi su ispijali u cugu.
          Beni je Koneliju upalio brk umesto cigare.



      116
   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117