Page 275 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
Iz Vilmerdinga Pensilvanija, Stevan se preselio u Sent Luis. U Sent
Luisu se oženio udovicom. Ona je sa sobom vodila decu, svoju i pokojnog
muža.
- Onda se tata uvatio sa nekim Crnogorcima - obavestio ga je Ste-
van bez strasti. - Otišli smo u Jutu i on je radio u rudniku.
Tesla je podigao dugi prst. Nečujni kelner iz „Valdorfa” se stvorio.
- Sendviče i sok- šapnuo je slavni čovek, skoro bezglasno.
- Znaš za eksploziju u rudniku u Skofildu, u Juti? - upitao je dečak
za koga je ,,Vi” bio nepojmljiv koncept u srpskom jeziku.
- Znam - potvrdio je Tesla.
- Voz mrtvačkih sanduka je stigao u grad. Naš Stevan je ispaljen iz
okna. Bar smo imali koga da sahranimo. A sahranio ga je na katoličkom
groblju jedan brico, koji se priučio za popa.
U Tesline oči je pao Stevanov plavi lik, na brodu „Saturnija”, kojim
su zajedno došli. Slani vetar je pokušavao da mu odnese kosu. U jedno
uvo mu je šaptao strah a u drugo nada. Bio je čas oduševljen američkom
budućnošću, čas užasnut njome.
U rudniku, Stevan se sasvim povio - ravnim glasom je pričao mladi
Prostran. - Ogrbavio je. Nismo znali kako da ga onako krivog stavimo u
sanduk. Kafedžija Baćić se dosjetio da mu vežemo kaiš preko prsa. Bdije-
nje je bilo u kafani. Dva garava mladića kraj šanka su se jedva uzdržavala
da ne otegnu: Ooooj, đevojkooo... Neki Bosanac je ustao i digao čašu:
,,U tvoje zdravlje, Stevane!”
U tom trenutku Stevan je skočio u kovčegu i sjeo.
Ljudi i žene su pobjegli, jedan preko drugoga, rušeći stolice. Sastali
su se ispred kafane. Mirisala je pustinja. Kafedžija je virnuo kroz vrata.
Mladi Stevan je pričao priču o svom ocu kao da ne razume ono što
govori.
- Šta radi? - pitali su se ljudi.
- Eno nepomičan sjedi.
Maćija je glasno kukala:
- Joj, šta mi uradi!
Preko cementnog kruga usred kafane u koji su bili utisnuti novčići
od četvrt dolara, kafedžija se prišunjao pokojniku.
- Pazi se, Mijo - dovikivala mu je žena.
Svi su čuli kad je odahnuo.
- Ajde, Ijudi, vratite se.

281