Page 280 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

84.

Jedan pasji vek

Stevan je trčao po nedalekoj plaži Sauthempton razgoneći dostojan-
stvene galebove. Na pesku, galebovi su ličili na ograničene bankovne
činovnike. Kad bi poleteli pretvarali su se u nešto sveto.
Prskajući, Stevan je utrčavao u more.
Trčao je u talasima Atlantika, koji su bili tako hladni da je dobijao
grč stopala.
Sa obale su ga gledali Tesla i Robert Andervud Džonson. Džonsonov
gustibrk se slivao u bradu. Njegovpresto za cviker se naduo. Dlake subile
crne na obrazima a posedele oko usta. Brada se ispunila i postala zas-
trašujuća. Naš lepi pesnik je počeo pomalo da liči na ucveljenog lava.
- U Lcksington aveniji broj 273 je sve isto. Služavka Nora prska veš
prstima i para se điže nad peglom. Katarina sakrije dolar ispod tepiha, pa
ako ga Nora ne nađe - nije dobro čistila, a ako ga ne vrati - nije poštena!
Sada na sat laje Ričard Higinson II. Znaš, Luka, mi se poznajemo jedan
pasji vek.
Robertove oči su često bile crvene jer jebio alergičan na mačke. Ipak
ih je držao, jer ih je Kata volela.
- Velika promena je to što se moj Oven oženio. Sada je jedini dečak
među nama Stiven, ako se ne računamo nas dvojica. Ovena je Tesla upo-
znao kao razmaženo dete, koje se vozilo njegovim kočijama. Oven Džon-
son je postao sportista, koji se žali na teniski lakat, i filozof, sklon
mukotrpnim defmicijama. Već je objavio i roman Strele Svevišnjeg. Bio je
to lepotan, sa malom devijacijom nosa. Nekadašnjem dečaku je svaka
dlaka bila na svom mestu. Kobaltne oči su gledale iza neuokvirenih na-
očara. Ni rođena ženaga nikad nije videla neobrijanog. Tesla je morao da
prizna da je sve to bilo pomalo razočaravajuće. Besprekornost je bila u re-
du. Ali, zar život nije nudio veće mogućnosti od puke začešljanosti?

286