Page 341 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

106.

Nos i razdeljak

Ja udaram na zlobu vremena koja guta iproždire sve stvari.
Don Kihot

- Nos i razdeljak - pomislio je Tesla kad ga je prvi put video.
Hugo Gernsbek je voleo da nosi tačkaste leptir-mašne. Gernsbek je
poveo Teslu u svoju elektronsku radnju, ispod nadzemnog voza u Fulton
stritu.
- Sreća da nemam staklarsku radnju - nadvikivao je on ekspresni
voz za Bruklin. Kod Gernsbeka je bilo skučeno. Jedva da je bilo mesta za
šest muva pod tavanicom da izvedu svoj mnogougaoni ples. U malom
prostoru je bilo nakrcano nekoliko ormara koji su se, kad ih pažljivije po-
gledate, pretvarali u radio-aparate. Aparati su krčali na različitim sta-
nicama.
- Bože, kakav krš! - ispod glasa se omaklo posetiocu.
- Ideje su neuredne. Bezidejnost je pedantna - odvratio je nonšalan-
tni Gernsbek.
- Bože, moj bože... - nastavio je da šapće Tesla.
Jedino je lampa sa zelenim senikom unosila mir u taj haotični am-
bijent.
- Predstavi se - gurnuo je Gernsbek laktom kratkovidog po-
moćnika.
- Entoni, gospodine! - rekao je pomoćnik.
Pored slepoočnice je štrčala spajalicakojamuje držala naočare. En-
toni je radio sve poslove, prodavao električnu opremu, primao tekstove
za Gernsbekov časopis „Električni eksperimentator”, svađao se sa štam-
parima. Bio je sklon iznenadnim ispadima:
- Šta vi mislite ko sam ja? - iz čista mira bi planuo na šefa.
- Vi ste jedna neobična ličnost - smirivao ga je Gernsbek.

347