Page 402 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

126.

Duhovi i golubovi

Tesli se činilo da je njujorško nebo mračno kao Stiks i da po njemu
Haronove barke prevode hiljade. Drugi put mu je izgledalo da mračni
skeledžija ne prevozi druge nego da o svim ovim događajima sam čita u
Haronovom čamcu između života i smrti.
Vetar je odnosio mlazove reflektora na Tajms skveru.
Goli ljubavnici su se milovali u sobi obojenoj pulsom reklame.
Smrt je kucala u satu.
Falio je samo jedan udar pulsa da ga poljubi onaj za koga kažu...
Iz daljine je grozan. Iz blizine divan.
Samo udar pulsa.
Ako napetost mišića načas popusti, rupa u utrobi će nadrasti njego-
ve obrise i stvaralac će se rastvoriti u svom delu. Nikola će nestati u svetli-
ma Njujorka.
Zar nije Sveti Grigorije Palama rekao da onaj ko učestvuje u božjoj
energiji donekle i sam postaje svetlost?
Sve belji, sve providniji. S vetrom u leđima osećao se kao papirni
zmaj. Išao je u ponoćne šetnje.
Kao slepa riba izlazio je na Brodvej kad su se na njemu mogli čuti
koraci.
Svet je bio trn svetla u besanom izlogu.
Titrao je u masi drhtećeg gvožđa, stakla i kamena, kao zraka.
- Ko tne čeka kod kuće? - pitao se. - Ko me čeka?
A čekali su ga.
Stari prijatelji, uglavnom mrtvi.
Duhovi i golubovi.

408