Page 87 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 87

Vladimir Pištalo
         Pisak lokomotive van grada zaljuljao je klupu na kojoj je sedeo. Sat
     je u trećoj sobi počeo da tuče kao čekić po nakovnju. Tesla je čuo mrave
     na podu. Sevnulo bi mu pod svodom lobanje kad bi muva sletela na sto.
     U tami je mogao da oseti predmet sa daljine od nekoliko metara ježulji-
     vim osećajem na čelu.
         -  Ti si šišmiš -  ubeđeno je rekao Sigeti.
         Vibracije budimpeštanskog saobraćaja, pronete kroz kostur zgrade,
     kroz krevet i stolicu šišmišu bi protresle celo telo. Sunčevi zraci bi pro-
     rešetali kroz listove sobnih biljaka i ošamutili ga. Bio je zahvalan za teške
     zavese  u  stanu gospođe Varnai.  Stavio je  gumene  podmetke  pod  noge
     kreveta.  Hteo je da legne negde osam spratova niže. Toliko je bio  umo-
     ran.
         -  Sta mi se dešava? -  drhtao je mladi inženjer.
         Doktori su počeli da prolaze kroz sobe sa rododendronima i dimlji-
     vim ogledalima. Sigeti je ispraćao samouverene cvikere i jarčije bradice. I
     posle  dve nedelje lekarskih poseta Nikoli nije bilo bolje.  Prsti su mu se
     klatili kao da će otpasti sa ruku. Ruke su mu se klatile kao da će otpasti sa
     ramena.
         -  Kako si? -  pitao je Sigeti sa vrata njegove sobe.
         -  K’o sveti Sebastijan -  žalostivo je šaptao Tesla.
         Svetog Sebastijana su pogađale strele, a po Nikolinoj koži su se otva-
     rale oči:  jedno  na temenu,  drugo  na  ramenu,  treće  na stomaku.  Bio je
     odran percepcijom. Sav sc pretvarao u oko i usnu.
         -  Treba nam vaša pomoć -  rekao je Sigeti gospođi Varnai.
         Gazdarica je  stisnula oči  gestom ljudskog razumevanja i saučešća.
     Otad bi svakog dana ušla u zamračenu sobu i čula kako bolesnikbunca:
         -  Dane, pusti me! Molim te, pusti me!
         Donosila je čaj od kamilice zaslađen medom i kolače i šaptala:
         -  Jedi.
         Nikola bi ogolio očnjak u pokušaju osmeha.
         Prepleteni prsti gospođe Varnai su pobeleli dok se molila za njega.
     Silno je želela da pomiluje to namučeno biće. Dok je spavao, jednom mu
     je utisnula poljubac na čelo. Mladić se pravio da nije osetio. Kradom ju je
     pogledao i pokajao se. Sva ženina duša bila je u njenom pogledu.
         Kad je Lajoš Varnai došao iz Sarajeva da poseti majku, oslušnuo je
     Teslin neujednačeni puls i prepisao veliku dozu kalijum-bromida.



     90
   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92