Page 89 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 89

30.

                                Park



         Sunce koje je zalazilo nad budimskim brdom obasjalo je sleđenu re-
     ku, veliki  grad,  i  dvojicu elegantnih  mladića  koji su šetali šljunkovitim
     stazama  parka.  Februar  1882.  godine  bio je  bez  snega,  a  mrazan.  Prvi
     mladić je nosio crni kaput, zakopčan do grla, drugi se uvio u žuti kaput
     od kamilje dlake.  Kosa čoveka u tamnom kaputu bila je crna i zalizana
     unazad.  Njegov drug je bio bucmast, plavih brkova i svaki čas se preko
     volje mrštio.
         Tesla je bio dobro raspoložen i zviždukao nešto iz Vivaldijeve Zime.
     Na Sigetijevim usnama vio se „smešak razigranog erosa”.
         -  U ovom parku se odvija scena iz romana Vilhelmine Šreder Devri-
     jant Sećanja nemačkepcvačice-  obavestio jeon nezainteresovanogTeslu.
         Prošla su dva ženska šešira sa velikim perjem. Šeširi su razgovarali o
     čuvenom violinisti.
         Tesla i Sigeti su saznali da:
         „... lično ne izgleda naročito, ali njegova svirka je tako opojna.”
         Za njima su išle dve služavke. Brineta ravne kose i četvrtastih vilica
     uhvatila je pod ruku plavušicu, koja je ličila na princes krofnu.
         -   Imam  loše zube.  Kad god jedem  slatko ja plačem -  žalila joj  se,
     zbog nečega, veselim tonom. -  A volim...
         Dečačić obučen kao devojčica seo je na tur i služavka sa lošim zubi-
     ma ga je podigia:
         -  Hajde, Erve. Ne mazi se, molim te.
         Prpošni vrapčić je skakutao preko staze: hop-hop! Pitome patke su
     drhtavim kljunovima zobale semenje za njih rasuto u travi.
         -  Skoro sam zaboravio da sve ovo postoji -  uzdahnuo je Tesla.
         I Sigeti je zaboravio da svet postoji.
         Mislio je o Ritinim usnama preko svojih!




     92
   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94