Page 89 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 89
30.
Park
Sunce koje je zalazilo nad budimskim brdom obasjalo je sleđenu re-
ku, veliki grad, i dvojicu elegantnih mladića koji su šetali šljunkovitim
stazama parka. Februar 1882. godine bio je bez snega, a mrazan. Prvi
mladić je nosio crni kaput, zakopčan do grla, drugi se uvio u žuti kaput
od kamilje dlake. Kosa čoveka u tamnom kaputu bila je crna i zalizana
unazad. Njegov drug je bio bucmast, plavih brkova i svaki čas se preko
volje mrštio.
Tesla je bio dobro raspoložen i zviždukao nešto iz Vivaldijeve Zime.
Na Sigetijevim usnama vio se „smešak razigranog erosa”.
- U ovom parku se odvija scena iz romana Vilhelmine Šreder Devri-
jant Sećanja nemačkepcvačice- obavestio jeon nezainteresovanogTeslu.
Prošla su dva ženska šešira sa velikim perjem. Šeširi su razgovarali o
čuvenom violinisti.
Tesla i Sigeti su saznali da:
„... lično ne izgleda naročito, ali njegova svirka je tako opojna.”
Za njima su išle dve služavke. Brineta ravne kose i četvrtastih vilica
uhvatila je pod ruku plavušicu, koja je ličila na princes krofnu.
- Imam loše zube. Kad god jedem slatko ja plačem - žalila joj se,
zbog nečega, veselim tonom. - A volim...
Dečačić obučen kao devojčica seo je na tur i služavka sa lošim zubi-
ma ga je podigia:
- Hajde, Erve. Ne mazi se, molim te.
Prpošni vrapčić je skakutao preko staze: hop-hop! Pitome patke su
drhtavim kljunovima zobale semenje za njih rasuto u travi.
- Skoro sam zaboravio da sve ovo postoji - uzdahnuo je Tesla.
I Sigeti je zaboravio da svet postoji.
Mislio je o Ritinim usnama preko svojih!
92