Page 93 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

31.

Bez Ijubavi

U proleće, budimpeštanska telefonska centrala je proradila. Nije bi-
10 posla i mladi inženjer je spakovao kofere. Tada je Ferenc Puškaš pro-
trljao žovijalni stomačić i upitao:
- Zašto ne pređeš u našu centralu u Pariz?
- Da? - upitao ga je ironično Tesla.
- Da - rekao je Puškaš.
Nakon dve nedelje Tesla je sišao sa voza i uzdahnuo: Tu sam! Prvih
mesec dana, on se kupao u pariskim svetlima kao vrabac u prašini. Činilo
se da je čitav grad zaražen ljubavnom malarijom. Pritisakljubavijebio ta-
kav da bi zgromio čoveka u mekšem oklopu. U alejama su se trljali i steza-
11 parovi. Usne umrljane medom jedva su se odvajale jedne od drugih.
Mladići i devojke su gugutali u kapijama. Drhtavi prsti su se preplitali i
užasnute oči su pitale: Da li me voliš? Ljubav se durila i jogunasto šuškala
iz svakog mračnog drvoreda, iz svakog ćoška grada. Oh, ko ne bi primetio
taj sveprisutni opojni šapat? Ali, Nikoia je bio gluv za kikot u alejama. On
je žurio pariskim ulicama sledeći svoj nos. U bordelima, sudije i bankari
su žvakali salo na bedrima žena. Na pločniku, ulične devojke su pućile
zlatne usne. Te usne su kroz smeh đozivale:
- Gospođine, šta radite? Da li ste usamljeni večeras?
Tesla je imao sopstvenu definiciju ljubavi. Pariz je bio centar sveta a
Nacionalna biblioteka je bila centar centra. Tamo je, s ljubavlju, čitao ra-
ne Mopasanove priče. Iz Ijubavi je zurio u zgrade na Osmanovim buleva-
rima. Zurio je u mansarde, nagađajući ko tamo živi, i upoznao demono-
loški bestijarijum izvajan na katedrali. Iz ljubavi je išao u operu i, verovali
ili ne ■- na izložbe. Za Nikolu je slikarstvo, još od karlovačkih dana, ostalo
povezano sa izgladnjivanjem. Čim bi ušao u galeriju, pomislio bi na
pečeno pile. A ipak je disciplinovano klimao glavom pred uramljenim
živopisnim mrljama kod Duran Ruela.

96