Page 158 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Milošević, ne bojeći se da će zbog toga izgubiti fotelju, privilegije i
ostalo. Shvatio je sav jad i nemoć srpskog i crnogorskog naroda i svih
poštenih Albanaca, i da se sa takvim stanjem mora prekinuti, sviĊalo se
to nekom ili ne. Izrazio je dušu i mišljenje naroda, stao uz narod i deli
njegovu sudbinu. Zato je on veliki, jer je zadobio poverenje naroda.
Nije „lider‖. To je fraza kojom se ţeli zaplašiti javnost i srpsko
rukovodstvo. Slobodan Milošević je, pre svega, hrabar i pošten ĉovek
koji misli dobro pre svega Jugoslaviji kakvu je Tito zamislio – da u njoj
podjednako mirno ţive svi ljudi, bez obzira koje vere i nacionalnosti
bili. S pravom traţi zakonitost i red na Kosovu, diferencijaciju
najodgovornijih u zemlji za propušteno stanje i konstituisanje Srbije
kao drţave.. [...]
Vasa Vujović, Debeljaĉa (12. 9. 1988)
Ponosan sam što sam savremenik [doba] u kome ţivi i radi ĉovek poput
jednog Slobodana Miloševića. Vrstan komunista, izuzetno sposoban i
hrabar borac, ĉovek visoke opšte i liĉne kulture. To je Slobodan
Milošević. Njegovo ime nosim na posao i u svom domu. Njegovo ime
uzvikuju obespravljeni na Kosovu i Metohiji.
Slobodane, ponosimo se tobom.
Borivoj Gerzić, Beograd (25. 10. 1988)
Govor Slobodana Miloševića na juĉerašnjoj sednici SKJ predstavljao je
vrhunski politiĉki doţivljaj. On nije, kao većina ostalih govornika,
sricao gotovo poluvekovne politiĉke uspavanke o jedinstvu (koje su
samo njihovo pokriće za nesposobnost i najraznoraznije mahinacije i
podvale) i nije obećavao šarene laţe sa famoznim „moramo‖ i
„trebamo‖. Nije predviĊao iluzorni preporod Jugoslavije, niti drţao
tiradu o problemima socijalizma i apsurdnom prelazu u kapitalizam na
„socijalistiĉki‖ (samo nama svojstven) naĉin. Njegove reĉi su bile
kristalno jasne i jednostavne: Srbija MORA postati ravnopravna a svako
optuţivanje da hoće da bude superiorna je licemerje. Miloševićeva
ĉvrstina i odluĉnost oĉigledno uţasavaju sve one „rukovodioce‖ koji se
grĉevito drţe svojih funkcija a koji su zemlju već odveli u propast.
Srpskom narodu, u ovom odsudnom trenutku, neophodno je takvo
158