Page 157 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 157

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        osporiti – zavoljelo i malo i veliko, pa ĉak i kompletna Jugoslavija. To
        mraĉnim sjenkama smeta, to beskiĉmenjacima i poltronima smeta‖.
        Prof. dr Aleksandar Drašković (28. 8. 1988)
        [...] Prvi najodgovorniji ĉovjek Srbije u poslijeratnom periodu, koji je
        imao dovoljno savjesti i smjelosti da doĊe meĊu srpske stanovnike na
        Kosovu, neposredno uvidi njihovo nesnosno stanje, i otvoreno kaţe šta
        o tome misli, bio je Slobodan Milošević. Treba li onda ikoga poštenoga
        da  ĉudi  što  je  taj  ĉovjek  spontano  postao  nekom  vrstom  simbola
        spasenja tih obespravljenih ljudi?
        Mira Popović, Titograd (14. 11. 1988)
        Zašto narod vjeruje Slobodanu Miloševiću? Zato, što on vjeruje narodu
        i  sprovodi  ono  što  traţi  narod  i  bori  se  za  bratstvo  i  jedinstvo,
        ravnopravnost, sprovoĊenje reforme, amandmana na Ustav SR Srbije.
        Da  napadi  na  napaćene  Crnogorce  i  Srbe  na  Kosovu,  moraju  biti
        prekinuti, svim sredstvima koje drţava ima kako bi im se obezbijedila
        sloboda.  […]  U  toj  velikoj  patnji  crnogorskog  i  srpskog  naroda  na
        Kosovu, ne treba optuţivati Slobodana Miloševića, ja ga ne poznajem,
        upoznala sam ga preko televizije i iz govora i praktiĉnih poteza, već mu
        dati  punu  podršku  da  istraje  na  rješavanju  kosovske  drame,  da  ne
        dozvoli da nam bilo ko otme našu budućnost. Stoga, narod nosi njegove
        slike i pjeva pjesme.
        Mila Janković, Borĉa (5. 9.1988)
        [...]  Uĉili  su  nas  u  školi  da  je  demokratija  volja  naroda  a  da  su
        rukovodioci  ti  koji  treba  da  izraţavaju  volju  naroda.  Tragiĉna  je
        ĉinjenica  da  su  se  oni  odrodili  od  naroda  i  da  gledaju  svoje  liĉne
        interese.  I  upravo  tim  istim  ljudima  koji  svom  narodu  i  svojoj
        Jugoslaviji  u  neshvatljivom  politiĉkom  slepilu  okreću  leĊa  smeta
        Slobodan  Milošević,  koji  je  prvi  put  od  rata  naovamo,  progovorio  o
        stvarnim  problemima  na  Kosovu,  o  poloţaju  Srbije  kao  drţave  bez
        drţavnosti.  Svakom  boljem  poznavaocu  istorije  jasno  je  da  pokrajine
        nisu  avnojske  tvorevine,  već  i  ako  su  u  Srbiji  bilo  bi  logiĉno  da  su
        samim  tim  i  konstitutivni  element  Srbije  i  da  se  kroz  ovu  republiku
        izraţavaju  u  Federaciji.  Usudio  se  da  sve  to  kaţe  drug  Slobodan
                                         157
   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161   162