Page 19 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 19

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        vremena― , iako je veći deo predviĊenih sredstava utrošen.‖ (NIN ; br.
        1327. 13. Jun. 1976. ).

        autor : Miloš Vasić
        VELIKA FABRIKA SMEĆA :
        NIN, br. 1328; 20 jun 1976;  .
        ― Beli grad Beograd proizveo je 1974. Preko 250.000 tona Đubreta. Ova
        tonaţa se svake godine povećava. Koliĉina Đubreta i njegov kvalitet u
        direktoj vezi sa nivoom ţivotnog standarda. Što smo bogatiji, bacamo
        više  i  sve  bolje  stvari…  Beograd  je  svoje  smeće  ostavljao  na  raznim
        mestima. Na Ċubretu stoje Beogradsko sajmište i deo Novog Beograda.
        Poslednja  velika  deponija,  Ada  Huja,  otvorena  je  1962.  godine  kao
        privremeno  rešenje  a  ove  godine  bi  trebalo  da  se  zatvori.  Kao  ―
        privremena‖,  ova  se  deponija  od  poĉetka  nije  bila  opremljena  kako
        treba. Ne moţe se nigde pronaći ni elaborat za nju. Ĉetrnaest godina se
        u  neposrednoj  blizini  grada  punilo  se  Đubrište  koje  ni  po  ĉemu  ne
        odgovara  minimalnim  higijenskim  zahtevima.  Ranko  Manojlović,
        naĉelnik  Gradskog  sekretarijatata  za  komunalne  poslove,  ne  krije
        zabrinutost: „ Mi ćemo otvoriti dve kontrolisane, higijanske deponije –
        kod  Vinĉe  i  Batajnice.  MeĊutim  deponije  nisu  rešenja  na  duţi  rok.
        Beograd  stvara  godišnje  i  dva  i  po  miliona  kubika  Ċubreta,  sa
        povećanjem od trideset odsto svake godine. Generalni urbanistiĉki plan
        predvideo je i kombinaciju naĉina za uništavanje smeća: spaljivanje i
        deponovanje.  Gradske  vlasti  planiraju  da  otvore  dva  ureĊaja  za
        spaljivanje  smeća  –  jednog  dana.  TakoĊe  se  razmatra  i  mogućnost
        odvoţenja  Đubreta  šlepovima  niz  Dunav,  do  Velikoselskog  rita  i
        nasipanje tamnjoških moĉvara. MeĊutim, peći za spaljivanje su skupe a
        vodeni transport treba prvo da reši pitanje pretovara i druge probleme.
        Opšti  utisak  je  da  se  grad  do  sada  nije  bavio  ovim  pitanjima  na
        sistematiĉan  naĉin.  Moţda  i  zato  što  je  naš  psihološki  stav  prema
        Đubretu  uopšte prestajao kod kante u koju ili  pored koje smo  reĉeno
        Đubre  prosipali.  Preduzeće  „  Gradska  ĉistoća  ―  na  izvestan  naĉin
        ilustruje  svojom  sudbinom  ovakav  stav.  Struĉnjaci  su  nekada  bili
                                          19
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24