Page 193 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

optuţila Slobodana Miloševića. Osim njega optuţila je i tadašnjeg
guvernera Narodne banke Jugoslavije pokojnog Borislava
Atanackovića, tvrdeći da je po Miloševićevim nalozima diktirao
poslovnu politiku „Dafiment banke―. MeĊu ĉelnicima nekadašnjeg
reţima koje je optuţila Dafina Milanović su tadašnji predsednik Vlade
Radoman Boţović, tadašnji direktor CIP Milutin Mrkonjić, tadašnji
direktor ŢTP Milomir Minić i Mihalj Kertes, jedan od najbliţih
saradnika Slobodana Miloševića koji je bio šef obezbeĊenja „Dafiment
banke―. Komisija NBS koja je ispitivala sluĉaj „Dafiment banke―
konstatovala je da se ne zna kako su potrošene 315.641.244 nemaĉke
marke. Posle objavljivanja bankrota poĉele su da se pojavljuju mnoge
informacije kako je novac trošen, pa je taj spisak mnogo duţi od onog
koji je iznela Dafina. Tako je objavljeno da je Brana Crnĉević dobio za
izbeglice 1,5 miliona maraka, Aleksandar Bakoĉević, Miloševićev
kadar za mnoge poloţaje, milion maraka, savezna ministarka Radmila
Milentijević, zajedno sa sestrom, 500.000 dolara, ministar spoljnih
poslova SRJ Vladislav Jovanović osam hiljada maraka, Dragoljub
Milanović, direktor RTS, dobio je 38.000 maraka, a tadašnja
gradonaĉelnica Beograda Slobodanka Gruden 225.000 maraka, ogrlice,
narukvice i prsten sa brilijantima.
Darivanje je išlo i van granica Srbije, pa je na spisku „dobitnika― bio i
Radovan Karadţić sa preko dva miliona maraka. Predsednik Srpske
Krajine Borislav Mikelić javno je prozvan da je nakon zatvaranja banke
podigao 106.000 maraka.
Novac iz „Dafiment banke― koristile su izgleda i sve sukobljene strane
u bivšoj SFRJ. Tako je iznet podatak da je Ţeljko Raţnatović Arkan kao
komandant „Tigrova― uzeo 348.000 maraka. Hrvatski mediji pisali su i
o poslovnoj vezi Milanovićeve, taĉnije njenog supruga Dragomira, sa
Franjom TuĊmanom i generalom HV Vladimirom Zagorcem. Njih
trojica su imali u Beĉu zajedniĉki tajni raĉun na koji je Milanović
uplatio 300 miliona dolara, dok je na istom raĉunu u Klagenfurtu bilo
580 miliona dolara. U to vreme sve drţave nastale iz bivše SFRJ imale
su embargo na uvoz oruţja, pa su ga kupovale preko tajnih raĉuna.
193