Page 198 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Vlasti u Srbiji su izbegliĉke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti
zemlje, ukljuĉujući i pokrajinu Kosovo. Vojna akcija ―Oluja‖ ubraja se
u jedno od najsurovijih etniĉkih ĉišćenja na podruĉju bivše SFRJ.
Nema preciznih podataka o ţrtvama. Po nekim izvorima, u akciji
hrvatske vojske ―Oluja‖ nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški
odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno
677 civila.
Dokumentaciono-informativni centar ―Veritas‖ u svojoj evidenciji ima
imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, meĊu njima
522 ţene i 12 dece.
Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u
avgustu 2001. zagrebaĉkom Jutarnjem listu da je on autor plana akcije
―Oluja‖ i da je vojni vrh s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom
TuĊmanom tu operaciju pripremao dve godine.

U operaciji ―Oluja‖ uĉestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske,
MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim
izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.
Optuţnicu protiv Bobetka Haški tribunal otpeĉatio je 2002, ali ga
hrvatske vlasti nisu izruĉile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003.
sve vreme bio u zagrebaĉkoj bolnici.
"Zloĉina posle Oluje je bilo, i vlast je bila umešana"
Portparol Stejt departmenta Riĉard Bauĉer izjavio je 2002. da su SAD
imale odreĊena saznanja da su pripreme za akciju ―Oluja‖ u toku, ali da
nisu bile ―umešane u planiranje ili izvoĊenje te operacije‖. To je
ponovio i bivši ameriĉki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suĊenju
Slobodanu Miloševiću u Hagu.
U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje
da su hrvatske vlasti bile umešane u zloĉine.
―Niko ne moţe poreći da su se zloĉini nakon ‗Oluje‘ dogodili,
ukljuĉujući i korake ĉiji je cilj bio spreĉavanje povratka Srba‖, rekao je
Galbrajt.

198