Page 214 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 214

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        Slobodan  Vuković:
        KORUPCIJA

         Slobodan  Vuković  :  „  KORUPCIJA    I  VLADAVINA  PRAVA―  ,
        Institut društvenih nauka – Draganić; Beograd; 2003; str. 205
        „ Opšteprihvaćeno klasiĉno shvatanje korupcije u osnovi se zasniva na
        tezi  da  je  ona  patološka  pojava  i  da  predstavlja  kvarenje  moralnih
        vrednosti pojedinaca, a samim tim i društva. To kvarenje nastaje radi
        koristoljubivosti. Još u prvoj polovini devetnaestog veka u Engleskoj,
        Rusiji,  Pruskoj,  kao  i  u  mnogim  drugim  drţavama  smatralo  se  za
        normalno  i  opravdano  dobijanje  poloţaja  na  osnovu  porekla.  Za
        normalno  se,  takoĊe,    smatra  i  kupovanje  javnih  poloţaja,  iz  kojih,
        pored ugleda i moći, proizilaze odreĊene privilegije. U drugoj polovini
        19  v.  u  tada  vodećim  drţavama  sveta,  a  posebno  u  Sjedinjenim
        Drţavama, Engleskoj i Pruskoj stvaraju se profesionalne uprave ĉiji će
        se  rad  u  naĉelu  zasnivati    na  principima  struĉnosti,  kompetentnosti  i
        nepristrastnosti.  Nepotizam,  zloupotreba  javne  vlasti  za  liĉnu,
        porodiĉnu  ili  grupnu  korist  i  podmićivanje,  smatra  se  prvo  štetnim  ,
        zatim se moralno  osuĊuje, a ubrzo i formalno pravno zabranjuje.‖- piše
        dr Vuković, navodeći i njenu  definiciju: „ Korupcija (lat.  corruptio)
        oznaĉava:  pokvarenost,  kvarnost,  izopaĉenost,  razvrat,  potkupljivanje;
        podmićivanje,  potkupljenje,  kvarenje,  krivotvorenje.  Pod  korupcijom
        danas,  najĉešće  podrazumevamo  prisilnu  trţišnu  transakciju  u  kojoj
        zbog  principa  nepristrasnosti    dolazi  do  punog  izraţaja  nezakonito
        korišćenje  društvenog  poloţaja  i  moći  radi  sopstvene,  porodiĉne  ili
        grupne  koristi.  Korupcija,  nije  samo  nemoralna    već  i  kriminalna
        društvene pojava. ..( str. 9-10) Vuković  navodi da :  Predemet trgovine,
        takoĊe  ne  moţe  biti  sluţbeni  poloţaj.  To  proizilazi  iz  dobro  poznate
        ĉinjenice  da  sluţbeni  poloţaj,  kao  pojedinaĉno  dobro,  proistiĉe  iz
        politiĉke  moći  kao  opšteg  dobra...On  upozorava  da  je  ―  korišćenje
        sluţbenog  i  politiĉkog  poloţaja,  kao  posebnog  dobra,  radi  liĉne,
        porodiĉne ili  grupne ( partijske ) koristi, mimo kodifikovanih pravila,
        sankcionisano    u  kriviĉnom  pravu  većine  savremenih  drţava,  jer  je
                                         214
   209   210   211   212   213   214   215   216   217   218   219