Page 214 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Slobodan Vuković:
KORUPCIJA

Slobodan Vuković : „ KORUPCIJA I VLADAVINA PRAVA― ,
Institut društvenih nauka – Draganić; Beograd; 2003; str. 205
„ Opšteprihvaćeno klasiĉno shvatanje korupcije u osnovi se zasniva na
tezi da je ona patološka pojava i da predstavlja kvarenje moralnih
vrednosti pojedinaca, a samim tim i društva. To kvarenje nastaje radi
koristoljubivosti. Još u prvoj polovini devetnaestog veka u Engleskoj,
Rusiji, Pruskoj, kao i u mnogim drugim drţavama smatralo se za
normalno i opravdano dobijanje poloţaja na osnovu porekla. Za
normalno se, takoĊe, smatra i kupovanje javnih poloţaja, iz kojih,
pored ugleda i moći, proizilaze odreĊene privilegije. U drugoj polovini
19 v. u tada vodećim drţavama sveta, a posebno u Sjedinjenim
Drţavama, Engleskoj i Pruskoj stvaraju se profesionalne uprave ĉiji će
se rad u naĉelu zasnivati na principima struĉnosti, kompetentnosti i
nepristrastnosti. Nepotizam, zloupotreba javne vlasti za liĉnu,
porodiĉnu ili grupnu korist i podmićivanje, smatra se prvo štetnim ,
zatim se moralno osuĊuje, a ubrzo i formalno pravno zabranjuje.‖- piše
dr Vuković, navodeći i njenu definiciju: „ Korupcija (lat. corruptio)
oznaĉava: pokvarenost, kvarnost, izopaĉenost, razvrat, potkupljivanje;
podmićivanje, potkupljenje, kvarenje, krivotvorenje. Pod korupcijom
danas, najĉešće podrazumevamo prisilnu trţišnu transakciju u kojoj
zbog principa nepristrasnosti dolazi do punog izraţaja nezakonito
korišćenje društvenog poloţaja i moći radi sopstvene, porodiĉne ili
grupne koristi. Korupcija, nije samo nemoralna već i kriminalna
društvene pojava. ..( str. 9-10) Vuković navodi da : Predemet trgovine,
takoĊe ne moţe biti sluţbeni poloţaj. To proizilazi iz dobro poznate
ĉinjenice da sluţbeni poloţaj, kao pojedinaĉno dobro, proistiĉe iz
politiĉke moći kao opšteg dobra...On upozorava da je ― korišćenje
sluţbenog i politiĉkog poloţaja, kao posebnog dobra, radi liĉne,
porodiĉne ili grupne ( partijske ) koristi, mimo kodifikovanih pravila,
sankcionisano u kriviĉnom pravu većine savremenih drţava, jer je
214