Page 209 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 209

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        dezorganizovanim  institucijama  vaţeći  etos,  odnosno  kodeks  postaje
        prošlost  i  meĊu  zaposlenima  skladno  njihovim  intersima  javlja  novi
        etiĉki okvir koji će ispuniti fukciju koju je imao profesionalni moral. U
        uvodnom delu smo pomenuli koje su to funkcije morala kao društvene
        ĉinjenice, a to su povećanje izvesnosti i sigurnosti, odnosno da stvarnost
        pojedincima uĉini predvidivom i na taj naĉin smanji strah i frustriranost.
               Da  bi  novi  moral  koji  nastaje  ispunio  u  postojećim
        dezorganizovanim  institucijama  svoju  funkciju,  on  za  svoj  glavni
        sadrţaj uzima principe koji legitimiziraju korupciju a to su egoizam,
        pragmatizam,  instrumentalizacija  i  dominacija  principa  moći.  Tako
        nastala etika anomije supstituiše profesionalni moral. Tako nastala etika
        anomije  postaje  sadrţaj  profesionalne  socijalizacije  koji,  uz  promenu
        funkcija agenasa, proces profesionalne socijalizacije stavlja u funkciju
        reprodukcije korupcije.
               Sudstvo  (  str.  92-  94).  Stanje  u  sudstvu  i  reforme  Problemi
        sudstva koji su postojali i pre, ostali su i posle 5. oktobra. Izbor sudija u
        znaĉajnoj meri  je pod uticajem politike, tako da one sudije koje nisu
        politiĉki podobne ne mogu da napreduju. Posledice ovoga su politiĉki
        poslušno sudstvo, s jedne, i nekompetentno, nedovoljno struĉno sudstvo
        s druge strane. Kada je u pitanju poloţaj sudije, on je definisan malom
        platom, niskim stepenom motivisanosti za rad, svešću da napredovanje
        u  karijeri  ne  zavisi  od  kvaliteta.  Sve  to  stvara  apatiju  koja  godinama
        proizvodi taj loš kadar.
               Jedan  od  gorućih  problema  sudijske  profesije  je  kadrovska
        politika.  Problem  politike  kadrova  otvara  dva  pitanja:  prvo  je  kako
        omogućiti najboljima da doĊu na mesto sudije, I drugo - kako nasleĊeni
        kadar udaljiti iz sudstva. Za sve pa i za ovo potrebna je politiĉka volja,
        meĊutim ni postpetookobarska vlast nije imala iskrene namere.
         Društvo sudija Srbije nikada nije imalo pravu saradnju sa Vladom. U
        poĉetku, kada je osnovano 1996. godine neke sudije su izgubile posao
        zbog toga što su bili ĉlanovi DSS (Karamarković, Ivošević...). Jedino
        gde su do sada saraĊivali Društvo sudija Srbije i Vlada jeste Savet za
        reformu pravosuĊe, no uĉinak tog  "Nemci, posle ujedinjenja Istoĉne i
                                         209
   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214