Page 307 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

_
Kadija te tuţi, kadija ti sudi.
Ni po babu ni po striĉevima.
_
Knjiga je
sumnjivo okupljanje reĉi.
_

Raša Papeš
Zapaţanja o piscu
Pisac se u zatvoru ponašao korektno. Mada je u poĉetku delovao
zbunjeno i uplašeno, zapaţeni su najpre mali a onda vidljivi koraci u
njegovom prevaspitanju. Moţe biti da je i slova zaboravio. Ovo
poslednje, ma koliko poţeljno bilo, moglo bi ostaviti loš utisak o radu
naše ustanove i stvoriti pogrešnu sliku u javnosti, a šire, u svetu koji
jedva ĉeka da se tako nešto desi.
Trebalo bi piscu dostaviti bukvar i formirati posebnu komisiju koja bi
ga ispitivala i proveravala kako napreduje u obnovi svoje pismenosti, a
docnije mu dati papir i olovku na revers, da napiše neki dobar roman.
Neka što bolji bude, kako bi bio nagraĊen, a naša ustanova došla na
glas. Nedaleko bi se priĉalo o našoj zatvorskoj demokratiji.
Obavezno treba voditi raĉuna da se pisac ne raspiše, pa da pusti mašti
na volju. U takvim situacijama ljudi od pera su skloni da napišu svašta,
a najpre ono što nisu hteli da kaţu. Zbog toga je i pomenuti ovde.
Valja ga ograniĉiti. Dakle, taj eventualni roman bi morao da bude
kratak. Najviše u desetak redova. Pametnom piscu je to dovoljno, ako
ume da proceni i iskoristi prostor. I, razume se, ako zna da u ovoj
ustanovi reda mora da da bude. Još ćemo mu priuštiti posebnu
pogodnost, ceneći njegovo primereno ponašanje. Skinućemo mu lisice i
biće mu omogućeno da piše slobodnom rukom. ( Politika, satirikon;
2011.)

307