Page 97 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 97

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        drugih društvenih firmi do privatnika koji stiţu na megdan. ..Inaĉe  dr.
        Osman  Pirija  je  ĉovek  koji  je  do  marta  1989  g.  bio  na  ĉelu
        Agrokomerca.  Novinar  Ramiz  Kurteši    u    tekstu  :  O  prljavoj    vodi  i
        detetu,  navodi  :  Ţivotni  put    Osmana  Pirije  moţe  se  ,  uz  neminovna
        pojednostavljivanja  ,  definisati  kao  stalna  borba  i  nemirenje  sa
        etatistiĉkom logikom u socijalizmu. Od sredine šezdesetih  on stvara –
        za nas u to vreme – i po  organizaciji i po cilju novo preduzeće Hepok
        iz  Mostara.  Sukob  je  tinjao  da  bi  do  otvorenog  sudara    došlo  1973
        godine  sa  protagonistima  dogovorne  pameti,  ekonomijei  mnogo  ĉega
        još  dogovrenog. Umalo uhapšen, u izolaciji, skrajnut, nije odustao. Kao
        struĉnjak  jugoslovenskog i svetskog  formata, objavljivao je kod nas i u
        svetu. Svojim studentima je prenosio sva iskustva, i naša i svetska. ...U
        mnoštvu    apsurda  još  jedan  je  krupan.  Kada  se  utvrĊivala  vrednost
        Agrokomerca, nije predstavljena vrednost  struĉnjaka i radnika. Oni za
        nas nemaju nikakvu vrednost. Koliko  vredi  jedan struĉnjak  ili  dobar
        radnik saznamo tek kada ode van. I to saznamo tek kada nam svet kaţe
        – ne bez  rezignacije govori Osman Pirija, ĉovek koji je podneo ostavku
        na mesto  direktora, koja vaţi od 01. janura 1990. Njegov napor da iz
        korita sa prljavom  vodom  ne izbacimo i dete, nadamo  se, neće ostati
        bez rezultata.

        Komunistiĉki  politiĉar  Hamdija  Pozderac  je  1971.  godine  isposlovao
        ustavne  izmjene,  iako  neki  taj  ĉin  smatraju  kompromisnim,  odnosno
        privremenim  rješenjem  s  obzirom  da  vodstvo  tadašnje  Jugoslavije  iz
        politiĉkih razloga nije smatralo prihvatljivim izraz "Bošnjak".
        Višešartijska demokratija
        ―Jugoslovenska  podeljena  komunistiĉka  partija  prvi  put  je  iznela
        mogućnost  uvoĊenja  višepartijske  demokratije.  U  dokumentu  koji  je
        usvojen na sednici CK kaţe se da će partija podrţati razvoj politiĉkog
        pluralizma i prava i slobode pojedinaca. U dokumentu se ne govori o
        osnivanju opozicionih partija ali se istiĉe da će partija podrţati politiĉke
        organizacije graĊana..ĉime se obezbeĊuje slobodno iznošenje politiĉkih
        ideja i programa. Dalje se kaţe da zakonitost moţe biti potvrĊena samo
                                          97
   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102