Page 92 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

upućen nadleţnom ( Saveznom) veću Skupštine SFRJ. Predlog
predsedništva SFRJ je višestuko znaĉajan, ali njegova najveća vrednost
ogleda se u tome što je reĉ o izbalansiranom i usaglašenom politiĉkom i
pravnom ĉinu, koji u ovoj fazi ima potporu predstavnika svih šest
republika i obe pokrajine. Dakle, ima šanse da bude prihvaćen, što je u
situaciji kada svaka republika i pokrajina ima faktiĉko pravo ―veta― i
moţe da odbije svaki predlog i time zaustavi proceduru, od ne malog
znaĉaja. Tim pre što je dobro znano da se u pojedinim republikama i
pokrajinama nerado gledali već i na samu pomisao o mogućim
ustavnim promenama, a naroĉito na neke predloge koji su dolazili iz
nekih republika. To znaĉi da sad više ne moţe biti sumnje da će se
jugoslovesnski Ustav menjati i da će promene ustavne materije po
svom obimu i znaĉaju biti znatne, mada se neće menjati osnovna naĉela
Ustava već samo njen ― normativni deo‖. ( NIN, br. 1883; 01.02. 1987.
)
ĐAKOVIĈKA GRUPA
Tokom 1987. God. NIN je objavljivao Feljton autora Miloša
Mišovića : Portret Fadilja Hodţe, jednog od najbliţih saradnika Josipa
Broza Tita. Narodnog heroja iz II svetskog rata. Nosioca mnogih
vaţnih funkcija u Jugoslaviji. U feljtonu smo naroĉitu paţnju
posvetili bitnim datumima i dogaĊajima: ― Zahtev da se autonomna
Kosovksa – metohijska oblast, koja je Ustavom iz 1963 g. dobila
status pokrajine , kao republika prvi put je istaknuto u Đakovici,
rodnom mestu Fadilj Hodţe. ( koji je za pred drugi svetski rat
emigrirao u Albaniju a na Kosovo se vratio u vreme dolaska
italijanskih vojnika ) . Uĉinjeno je to u rapravi o predlozima druge
serije ustavnih amadmana , koja je poĉela 16 avgusta 1968. Na
sastanku politiĉkog aktiva...Neki uĉesnici u toj raspravi , nezadovoljni
onim što je predloţila Pokrajinska komisija za Statut, .. kategoriĉki
zahtevali da se AP Kosovo i Metohija, na osnovu prava na
samopredeljenja, konstituiše kao republika....Ono što je reĉeno u ţivoj i
na mahove veoma buĉnoj raspravi o predlogu ustavnih promena, koja je
voĊena na politiĉkom aktivu Prištine poĉetkom septemba 1968. , bio je
92