Page 221 - Kuran
P. 221

* 18. i kad stigoše do mravlje doline, jedan mrav reče: "O mravi, ulazite u
               stanove svoje da vas ne izgazi Sulejman i vojske njegove, a da to i ne
               primijete!"
                   * 19. I on se nasmija* glasno riječima njegovim i reče: "Gospodaru moj,
               omogući mi da budem zahvalan na blagodati tvojoj, koju si ukazao meni i
               roditeljima mojim, i da činim dobra djela na zadovoljstvo tvoje, i uvedi me,
               milošću Svojom, među dobre robove Svoje!"

                   * 20. I on izvrši smotru ptica, pa reče: "Zašto ne vidim pupavca, da nije
               odsutan?
                   * 21. Ako mi ne donese valjano opravdanje, teškom ću ga kaznom kazniti
               ili ću ga zaklati!"
                   * 22. I ne potraja dugo, a on dođe, pa reče: "Doznao sam ono što ti ne znaš,
               iz Sabe* ti donosim pouzdanu vijest.

                   * 23. Vidio sam da jedna žena njima vlada i da joj je svega i svačega dato,
               a ima i prijesto veličanstveni;
                   * 24. vidio sam da se i ona i narod njezin Suncu klanjaju, a ne Allahu -
               šejtan im je prikazao lijepim postupke njihove i od Pravoga puta ih odvratio,
               te oni ne umiju naći Pravi put
                   * 25. pa da se klanju Allahu, koji izvodi ono što je skriveno na nebesima i
               u Zemlji i koji zna ono što krijete i ono što na javu iznosite.
                   * 26. Allah je, nema boga osim Njega, Gospodar svega što postoji!"
                   * 27. "Vidjećemo" - reče Sulejman - "da li govoriš istinu ili ne.
                   * 28. Odnesi ovo moje pismo pa im ga baci, a onda se od njih malo
               izmakni i pogledaj šta će jedni drugima reći!"
                   * 29. "O velikaši,"- reče ona - "meni je dostavljeno jedno poštovanja
               vrijedno pismo

                   * 30. Od Sulejmana i glasi: ’U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
                   * 31. Ne pravite se većim od mene i dođite da mi se pokorite!’
                   * 32. O velikaši" - reče ona - "savjetujte mi šta trebam u ovom slučaju
               uraditi, ja bez vas neću ništa odlučiti!"

                   * 33. "Mi smo vrlo jaki i hrabri" - rekoše oni - "a ti se pitaš! Pa, gledaj šta
               ćeš narediti!"
                   * 34. "Kad carevi osvoje neki grad" - reče ona - "oni ga razore, a ugledne
               stanovnike njegove učine poniženim; eto, tako oni rade.

                   * 35. Poslaću im jedan dar i vidjeću sa čime će se izaslanici vratiti."
                   * 36. I kad on pred Sulejmana iziđe, ovaj mu reče: "Zar da blagom mene
               pridobijete? Ono što je Allah meni dao bolje je od onoga što je dao vama. Vi
               se onome što vam se daruje radujete!


                                             216
   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225   226