Page 15 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet
P. 15
Hesiodovo zlatno doba bi neko poput Tomasa Hobsa odbacio
kao bajku, jer je početno stanje čovečanstva u prirodi
doživljavao kao „usamljenu, siromašnu, gadnu, svirepu i
kratku“ stvar. Međutim, danas bi antropolozi bili skloniji da se
slože sa Hesiodovim tumačenjem rane istorije čovečanstva.
Studije nekoliko preostalih lovačko-sakupljačkih društava
potvrđuju veliki deo Hesiodovog izveštaja. Detaljna ispitivanja
afričkih Bušmana i drugih lovačko-sakupljačkih grupa pružaju
neka prava iznenađenja za one od nas koji vole da veruju da je
ljudska istorija bila progresivno putovanje od napornog rada i
rada ranih primitivnih do udobnog, ležernog života u Americi
dvadesetog veka.
Mi moderni se ponosimo činjenicom da moramo da radimo
samo 40 sati nedeljno i da možemo da uzmemo dve ili više
nedelja svake godine za odmor. Većina lovačko-sakupljačkih
društava bi smatrala takve uslove nepodnošljivim. Činjenica je
da savremeni lovci-sakupljači ne rade više od dvanaest do
dvadeset sati nedeljno, i nedeljama i mesecima svake godine
uopšte ne rade. Umesto toga, njihovo vreme je ispunjeno
slobodnim aktivnostima, uključujući igre, sportske događaje,
umetnost, muziku, ples, ceremonije i posete komšijama.
Suprotno uvreženom mišljenju, studije nekoliko preostalih
društava lovaca-sakupljača pokazuju da su neka među
najzdravijim ljudima na svetu. Njihova ishrana je hranljiva i
mnogi - poput Bušmana u Africi - žive dobro do šezdesetih
godina bez pomoći moderne medicine. Mnoga društva
