Page 19 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

istorija linearna, a ne ciklična, ne veruje se da napreduje ka

nekom savršenom stanju. Naprotiv, istorija se posmatra kao

kontinuirana borba u kojoj sile zla nastavljaju da seju haos i

raspad u zemaljskom svetu. Podjednako važno, doktrina o

prvobitnom grehu isključivala je mogućnost da čovečanstvo

ikada poboljša svoju sudbinu u životu. U stvari, ideja da ljudi

stvaraju ili menjaju istoriju bila bi nezamisliva. Na kraju krajeva,

za srednjovekovni um, svet je bio čvrsto uređena struktura u

kojoj je Bog kontrolisao svaki pojedinačni događaj. Hrišćanski

Bog je bio lični Bog koji je intervenisao u svaki aspekt života.

Ako su se stvari dešavale ili nisu dešavale, to je bilo zato što je

Bog to želeo. Bog je stvarao istoriju, a ne ljudi. Nije bilo ličnih

ciljeva, želja da se napreduje ili da se nešto ostavi iza sebe.

Postojali su samo Božji odredbi koje je trebalo verno sprovoditi.

Kako ističe istoričar Džon Rendal, za srednjovekovnog

hrišćanina „sve mora imati značaj ne po sebi i za sebe, već za

čovekovo hodočašće“. Svrha svake akcije, svakog događaja koji

se odvija, bila je vezana za „svrhu kojoj je služila u božanskom

planu“.

Hrišćanski pogled na svet pružao je jedinstvenu i sveobuhvatnu

sliku istorije. Nije bilo mesta za pojedinca u ovoj velikoj

teološkoj sintezi. Dužnosti i obaveze, a ne slobode i prava,

učvrstile su i ujedinile istorijski okvir srednjovekovnog života.

Kao i kod Grka, srednjovekovni koncept istorije nije bio koncept

rasta i materijalne dobiti. Ljudska svrha nije bila da „postigne