Page 17 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

Božanstva ponovo intervenišu i obnavljaju prvobitne uslove

savršenstva. Čitav proces tada počinje ponovo. Istorija se ne

posmatra kao kumulativni napredak ka savršenstvu, već kao

stalno ponavljajući ciklus koji se kreće od reda do haosa.

Ova ideja o istoriji kao cikličnom procesu propadanja u velikoj

je meri uticala na grčku koncepciju o tome kako bi društvo

trebalo da bude uređeno.

Platon i Aristotel su verovali da je najbolji društveni poredak

onaj koji je doživeo najmanje promena; u njihovom pogledu na

svet nije bilo mesta za koncept kontinuiranih promena i rasta.

Rast, na kraju krajeva, nije signalizirao veću vrednost i red u

svetu, već upravo suprotno. Ako je istorija predstavljala

kontinuirano uništavanje prvobitnog savršenog stanja i

iscrpljivanje prvobitnog fiksnog bogatstva, onda je idealno

stanje bilo ono koje je što je više moguće usporilo proces

propadanja. Grci su veće promene i rast povezivali sa većim

propadanjem i haosom. Njihov cilj je, dakle, bio da sledećoj

generaciji predaju svet što je više moguće očuvan od „promena“.

HRIŠĆANSKI POGLED NA SVET

Zamislite, ako želite, vremensku iskricu koja bi vas mogla

suočiti licem u lice sa srednjovekovnim hrišćanskim kmetom.

Sada, trinaesti vek nije tako davno. Samo četrdeset generacija