Page 207 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

veća. Sećajući se najmračnijih dana Velike depresije, mnogi

ljudi se sećaju kako nas je Frenklin Ruzvelt izveo iz nje kroz

ogromna vojna ulaganja. Stoga se decenijama činilo da su izdaci

za odbranu dobri za ekonomiju. Pa ipak, po bilo kojoj meri koju

želimo da koristimo, postaje sve jasnije da što se više resursa i

energije posvećuje vojsci, to manje stvarnog bogatstva i

bezbednosti postoji. Kao što je napisao napomenuti analitičar

odbrane Sejmur Melman, „Daleko od toga da zavisimo od

proizvodnje oružja za naš prosperitet... mi paralizujemo zemlju

u celini preusmeravajući lavovski deo naših resursa u vojnu

sferu.“

Danas je američka vojska najveći pojedinačni institucionalni

potrošač energije u zemlji. Preko 80 procenata federalnog

energetskog budžeta ide Ministarstvu odbrane. Kada se

uračunaju i izvođači radova u oblasti industrijske odbrane,

vojska koristi 6 procenata ukupnih energetskih potreba zemlje.

Uz energiju, odlazili su i materijal i ljudi. Od Drugog svetskog

rata, odbrambeni establišment je bio najveći pojedinačni

institucionalni korisnik kapitala i tehnologije u zemlji. Da bi se

održala ova infrastruktura, čak polovina naučnika i inženjera

prethodne generacije radila je direktno ili po vojnom ugovoru za

Ministarstvo odbrane. Energija koju vojska crpi iz društva

izaziva ogromna društvena pomeranja. Nigde to nije lakše

vidljivo nego u mesečnim brojkama nezaposlenosti. Uobičajeni

mit je da troškovi odbrane stvaraju radna mesta. U stvari, studija