Page 209 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet
P. 209
Kompanija zapošljava 16.000 ljudi na projektu. Međutim, ista ta
milijarda dolara mogla bi se iskoristiti za stvaranje 20.000
radnih mesta u oblastima koje zahtevaju više rada i manje
energije, kao što je izgradnja solarnih kolektora. Vojni rashodi
su takođe vodeći doprinos inflaciji. Kako Njujork tajms
primećuje: „Skoro svi ekonomisti se slažu... da vojni rashodi
imaju tendenciju da budu inflatorni. To je zato što stavljaju
novac u ruke radnika bez proširenja ponude robe koju mogu da
kupe – potrošačko tržište za projektile i slično je donekle
ograničeno – čime se povećavaju cene robe poput automobila,
frižidera i mašinskih alata.“109 Vojna proizvodnja takođe
uzrokuje inflaciju u važnijem smislu. Prvi zakon termodinamike
nam govori da je količina energije i materije fiksna. Pošto vojni
sektor troši 6 procenata ukupne potrošnje energije u zemlji,
zajedno sa ogromnim količinama neobnovljivih mineralnih
resursa, povećanje entropije koju predstavlja vojna oprema
(količina energije koja više nije dostupna za obavljanje rada)
uzrokuje smanjenje snabdevanja resursima, što zauzvrat
podstiče inflaciju.
Odgovor na sve ovo je, naravno, da iako energetski intenzivna
vojna potrošnja zaista može izazvati društvene nerede u obliku
nezaposlenosti, inflacije i iscrpljivanja resursa, ona nam barem
pruža sistem nacionalne bezbednosti bez premca u istoriji. Ako
se bezbednost meri samo brojevima, onda bismo sigurno bili
