Page 229 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

godine, preko 15 procenata svih sedamnaestogodišnjaka u ovoj

zemlji bilo je funkcionalno nepismeno.131 Mnogi prosvetni

radnici i roditelji pitaju zašto deca manje uče kada su škole

opremljene sofisticiranijim nastavnim sredstvima svih vrsta i

profesionalnim osobljem nastavnika sa specijalizovanom

obukom u mnogim akademskim oblastima. Jedna žena koja je

intervjuisana u specijalnoj emisiji CBS televizije o obrazovanju

sumirala je očigledni paradoks. Istakla je da se obrazovala u

maloj jednoučionici na jugu koja je sadržala nekoliko

„izgrebanih klupa, pohabanu knjigu i nekoliko bojica, i nekoliko

izgrebanih tabli“.132 Ipak, bila je zbunjena zašto je ona mogla

da čita i piše, ali njena deca i njihovi prijatelji nisu mogli, iako je

njihova škola imala „svu najsavremeniju opremu“. Opet,

odgovor se može naći u ubrzanju procesa entropije i akumulaciji

poremećaja koji slede.

Od Drugog svetskog rata, sistem javnih škola je krenuo putem

mnogih drugih institucija u američkom društvu. Manje škole su

apsorbovane u velike centralizovane obrazovne komplekse.

Iseljavanje dece iz lokalnih naselja ipovećana birokratizacija i

specijalizacija koja je pratila centralizovane obrazovne

institucije počele su da uzimaju svoj danak u smislu otuđenja

učenika, gubitka discipline i drugih poremećaja. Takođe,

centralizovani obrazovni kompleksi su mogli da obezbede sve

vrste modernih novih informacionih tehnologija i

specijalizovanih programa za olakšavanje učenja.