Page 25 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

„svakako imaju ono što je karakteristično za dečake; spremni su

da brbljaju, ali ne mogu da stvaraju; jer njihova mudrost obiluje

rečima, ali je neplodna od dela“.7 Bejkon je analizirao grčki

pogled na svet i zaključio da, uprkos svim svojim pompeznim

tvrdnjama, nije „izveo nijedan eksperiment koji teži da ublaži i

koristi stanju čoveka“.8 Bejkon je video svet drugačijim očima.

Nije želeo da sedi i razmišlja o prirodi. Želeo je da pronađe

metodologiju za njeno upravljanje. Za Grke, nauka o učenju je

bila namenjena da postavi metafizičko pitanje zašto stvari;

Bejkon, s druge strane, smatrao je da nauka o učenju treba da

bude posvećena tome kako stvari funkcionišu. „Sada je pravi i

zakoniti cilj nauka ništa drugo do ovo: da ljudski život bude

obdaren novim otkrićima i moćima.“

Neki delovi Bejkonovog „Novum Organvn“ više liče na interni

memorandum nego na klasični filozofski traktat. Na primer,

koliko puta smo čuli našeg šefa kako nam kaže da počnemo da

se bavimo svetom kakav jeste, a ne onakvim kakav bismo želeli

da bude ? Pa, šef verovatno toga nije svestan, ali citira Frensisa

Bejkona, koji tvrdio da bi trebalo da počnemo da „ugrađujemo u

ljudsko razumevanje pravi model sveta, onakav kakav jeste,

zapravo, a ne onakav kakav bi čovekov razum želeo da bude“

Bejkon dalje jasno stavlja do znanja da je potreban novi metod

za bavljenje svetom, onaj koji može „proširiti granice ljudskog