Page 23 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

Hipnotisani smo tačnošću koju opažamo u univerzumu i težimo

da ponovimo njegovu veličinu ovde na Zemlji. Istorija je za nas

kontinuirana vežba u inženjerstvu. Zemlja je poput džinovske

prodavnice gvožđarije, sastavljene od svih vrsta delova koje

treba sastaviti u funkcionalan sistem. Naš posao nikada nije

završen. Uvek postoje novi dizajni koje treba razmotriti i novi

poslovi koje treba obaviti, a svi zahtevaju stalno preuređivanje

delova i proširivanje procesa. Napredak je tada „usmeren“ ka

savršenstvu mašine.

Postoji stalno povezivanje labavih krajeva, eliminisanje mana i
širenje mašinskog procesa u svaki aspekt života. Ovo je

istorijska paradigma našeg doba. Živimo po diktatu mašine i
iako smo sasvim spremni dapriznamo njen značaj za naš

spoljašnji način života, mnogo smo manje spremni da vidimo

kako je prodrla u središte našeg bića. Mašina je sada toliko

čvrsto ukorenjena u nama da je teško znati gde se zaustavlja, a

gde počinjemo. Čak ni reči koje izlaze iz naših usta više nisu

naše reči, već su reči mašine. „Merimo“ odnose sa drugim

ljudima po tome da li smo u „sinhronizaciji“ sa njima. Naša

osećanja su svedena na dobre ili loše „vibracije“. Više ne

iniciramo aktivnosti; umesto toga, mi smo „samopokretači“.

Izbegavamo „trenje“ na poslu i biramo da se

„uključimo“ umesto da obraćamo pažnju.