Page 285 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

žive više sa osnovnim potrepštinama „nego na postizanje višeg

životnog standarda“; sa 76 prema 17 procenata, značajna većina

se odlučuje za „učenje da izvučemo naša zadovoljstva iz

nematerijalnih iskustava“ umesto „zadovoljavanja naših potreba

za više robe i usluga“; 59 procenata veruje da bi trebalo da

„uložimo pravi napor da izbegnemo one stvari koje izazivaju

zagađenje“ umesto „pronalaženja načina da očistimo životnu

sredinu kako se ekonomija širi“; 82 procenta bi više volelo da

„poboljšamo one načine putovanja koje već imamo“, dok samo

1 procenat veruje da bi trebalo da „razvijemo načine da brže

stignemo do više mesta“; sa 77 prema 17 procenata, Amerikanci

bi više voleli da „provode više vremena bolje se upoznajući kao

ljudska bića na individualnoj osnovi“ umesto da „poboljšaju i

ubrzavaju našu sposobnost komunikacije jedni sa drugima kroz

bolju tehnologiju“. Konačno, skoro dve trećine javnosti kaže da

je „pronalaženje više unutrašnjih i ličnih nagrada od posla koji

ljudi obavljaju“ važnije od „povećanja produktivnosti radne

snage“; „razbijanje velikih stvari i vraćanje humanijem

životu“ trebalo bi da ima prednost nad „razvojem većih i

efikasnijih načina obavljanja stvari“; a „učenje da se ljudske
vrednosti cene više od materijalnih vrednosti“ trebalo bi da bude

stavljeno iznad „pronalaženja načina za stvaranje više radnih
mesta za proizvodnju više robe“

Ovi zapanjujući stavovi odražavaju šizofreno stanje današnjih

Amerikanaca. Zarobljeni u svojim ulogama aktivnih,