Page 329 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

zahtevniji, to je fleksibilniji i bolje sposoban da se menja i

ponovo prilagođava novim okolnostima.

Bez obzira na to što se ova teorija kosi sa našim svakodnevnim

zdravim razumom. Živimo u svetu u kojem povećana složenost

sužava naše mogućnosti, stvara veću nefleksibilnost i povećava

verovatnoću kolapsa i fragmentacije. Teorija disipativnih

struktura je pokušaj da se obezbedi paradigma rasta za

energetsko okruženje zasnovano na obnovljivim izvorima

energije, baš kao što je Njutnovska fizika obezbedila paradigmu

rasta za okruženje sa neobnovljivim izvorima energije.

Treba zapamtiti da je Njutnovska fizika bila skrojena za

„nežive“ energetske resurse. Ona se bavi mrtvom materijom u

pokretu, čistom količinom. Stoga je potpuno neodgovarajuća

paradigma za energetsko okruženje koje je živo, obnovljivo i

tekuće. Nasuprot tome, teorija disipativnih struktura pruža

pogodnu naučnu osnovu za manipulaciju „živim“ izvorima

energije i upravo zbog toga se ona proglašava revolucionarnim
prodorom srazmernim razmerama sa Njutnovim zakonima. Kao

sveobuhvatna paradigma, teorija disipativnih struktura pruža
savršenu racionalizaciju za doba bioinženjeringa. Ona pozitivno

vrednuje povećanu biološku složenost i kontinuirano
preuređivanje žive materije u nove strukture, što je zapravo

suština genetskog inženjeringa. Sa disipativnim strukturama