Page 331 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet
P. 331
društva, iscrpljujemo u apsolutnom smislu raspoložive zalihe
žive materije. U bukvalnom smislu, obnovljivi resursi su
zapravo neobnovljivi. To jest, dok se oni nastavljaju
reprodukovati, svaka vlat trave ili mikroorganizam proizveden
danas znači jedan manje u budućnosti. Rečima
Georgesku-Rogena, „Materija je važna.“ Dok je solarni protok
praktično neograničen, materija-energija koja čini Zemljinu koru
nije. Zemljina materija se kontinuirano razgrađuje i rasipa.
Prirodna reciklaža vraća za buduću upotrebu samo deo
potrošene materije. Ostatak se nepovratno gubi. Dakle, što brže
ubrzavamo protok materije-energije kroz sistem, brže ćemo
potrošiti obnovljive resurse, bez obzira na to koliko dugo sunce
sija. Istovremeno, efekat koji će eskalacija entropije verovatno
imati na genski fond i krhki ekosistem Zemlje mogao bi biti
katastrofalan, nanoseći mnogo veću štetu planeti nego što je
naneta tokom celog doba neobnovljivog toka energije. Teorija
disipativnih struktura, kao i ranija Njutnovska paradigma,
potpuno ignoriše zakon entropije, koncentrišući se samo na onaj
deo procesa razvoja koji stvara rastući red. Odbijajući da
priznaju da povećano uređenost i protok energije uvek stvaraju
sve veći nered u okolini, oni koji zagovaraju bioinženjering
tehnologiju kao transformišući aparat za okruženje obnovljive
energije osuđeni su da ponove istu ludost koja nas je dovela do
konačnog kolapsa našeg okruženja neobnovljive energije i doba
fizike koje je na njemu izgrađeno.
