Page 346 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

postoji oko nas. Čitav svet je privremen. U svojoj konačnosti,

doživljavamo svoje. U svojoj ranjivosti doživljavamo svoje

svoje. U njegovoj krhkoj prirodi doživljavamo svoje. Pa ipak,

očajnički tražimo besmrtnost u ovom konačnom svetu znajući da

je nema. U našoj potrazi postoji nihilizam. Konačnost sveta je

stalni neprijatan podsetnik na našu sopstvenu. Kidamo sve oko

sebe, proždiremo svoje bližnje i blaga Zemlje čak i dok

govorimo sebi da je to napredak čemu težimo. U stvari, tražimo

našu sopstvenu besmrtnost. Kao da smo odlučni da uništimo

svaki poslednji podsetnik na ovaj konačni svet u nadi da ćemo

se osloboditi bolne svesti o sopstvenoj privremenoj prirodi. Naši

nasilni postupci nas samo brže vode ka sopstvenoj propasti i ka

propasti fiksnog bogatstva zaveštanog svim budućim živim

bićima. U međuvremenu, ostajemo ravnodušni prema pokolju i

patnji jer verujemo da savremena nauka i tehnologija mogu

razviti zamenu za sve što koristimo u skladištu prirode. Tek

kada naučimo da prihvatimo konačnu prirodu sveta možemo

početi da cenimo koliko je zaista dragocen ovaj dar koji se zove

zemlja. Tek tada će svaka pojava dobiti posebno značenje i sam

život će biti nešto što vredi negovati i čuvati. Kao što je Vilhelm
Ostvald, veliki filozof i naučnik, jednom primetio:

„Odgovornost za svaki čin ima smisla samo ako se čin ne može
ponoviti, ako se ono što je urađeno radi zauvek.“

Među nama ima onih koji su spremni da prihvate konačnost

fizičkog sveta, ali koji veruju da je entropijski tok uravnotežen