Page 347 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

stalno rastućim tokom psihičkog reda. Za ove ljude, proces

nastajanja života je sinonim za pojam stalno rastuće svesti. U

Njutnovoj šemi, ljudska svest se doživljava kao da se kreće

uzbrdo naspram silaznog puta entropijskog toka. Veruje se da će

se kolektivna svest čovečanstva na kraju proširiti do tačke gde

će potpuno pobeći iz fizičke ravan, prevazilazeći zakon entropije

u nekoj vrsti kosmičke metamorfoze. Probijajući se kroz fizički

veo postojanja, kolektivna ljudska svest će tada započeti stalan

uspon u eterični svet duhovnog prosvetljenja.

Nije teško razumeti, dakle, zašto ljudi takođe gaje neizrečeno

verovanje da će u okruženju bez rasta ili sa niskim protokom

energije svest atrofirati ili biti sprečena da se razvija. I dalje

postoji ideja da svest mora biti stalno zalivana i negovana

ubrzanom fizičkom aktivnošću ako želi da raste. Dovedena do

svog logičnog zaključka, ova linija razmišljanja bi sugerisala da

veći protok energije i veći nered i rasipanje u svetu stvaraju

pogodnije okruženje za negovanje svesti. To jednostavno nije

tako. Ubrzavanje fizičkog toka ne osigurava veći duhovni razvoj;

upravo suprotno. Transcendencija dolazi iz tišine i

prepoznavanja lepote u „biću“, a ne iz nesloge i muke „činjenja“.

Herman Heseov Sidarta je morao da sedne pored reke i tiho

sluša tok kako bi se s njim sjedinio i dostigao prosvetljenje.

Ljudski razvoj do sada, međutim, bio je povezan sa otporom

prirodnom toku stvari. Obeležje kolonizacionog načina je

pokušaj osvajanja i pokoravanja. Nastavljamo da razmišljamo o