Page 348 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

prosvetljenju kao o nečemu što treba „postići“, kada je ono

zapravo nešto što treba „doživeti“. Dokle god se frenetično

borimo za prosvetljenje, nastavićemo da se opiramo prirodnom

ritmu procesa razvoja i sve više ćemo se udaljavati od

prosvetljenja koje tražimo.

Takođe treba priznati da često pogrešno povezujemo nove

ljudske ideje za organizovanje fizičkog sveta u kome živimo sa

višim oblicima svesti. To dvoje nije isto. U stvari, društveni

razvoj i duhovni razvoj su, uglavnom, pratili suprotne putanje

tokom većeg dela ljudske istorije. Oni mogu ponovo početi da se

konvergiraju tek kada čovečanstvo odustane od svoje volje da

dominira i počne da se prilagođava svetu koji nije naše stvaranje,

već za koji smo stvoreni. Takođe grešimo kada mešamo

processtajanja sa napredovanjem ili evolucijom ka nekom

budućem savršenom stanju. Doživljavamo razvoj ruže, ali je ne

doživljavamo kao nesavršenog prethodnika nekog savršenijeg

cveta koji će verovatno procvetati nekada u dalekoj budućnosti.

Niti dovodimo u pitanje vrednost postojanja određene ruže.

Samo njeno postojanje je dovoljno da je opravda. Savršenstvo

ruže je u njenom biću. Zašto ne bi bilo isto i sa čovečanstvom?

Ljudi se nisu promenili u pogledu fizičkih i mentalnih kapaciteta

skoro dva miliona godina.

Kao što je svaka ruža ruža i stoga je savršena sama po sebi, to