Page 41 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

P. 41

Stoga, ako izjave koje iznose naši građanski i javni lideri deluju

sve više odvojeno od stvarnosti i manje sposobno da objasne

probleme sa kojima se suočava naše društvo, krivica nije u

potpunosti njihova. Ako ćemo negde da krivicu svalimo, onda bi

trebalo barem deo krivice da svalimo na Dekarta, Loka, Smita i

njihove kolege. Na kraju krajeva, koristimo njihovu

metodologiju i ideje. Paradigma mehaničkog sveta doživela je

svoj najveći trijumf nakon objavljivanja dela Čarlsa Darvina „O

poreklu vrsta“ 1859. godine. Darvinova teorija biološke

evolucije bila je podjednako impresivna kao i Njutnova naučna

otkrića u fizici. Mogla je lako da potisne mehanički pogled na

svet sa centralne scene i da zauzme hegemoniju za sebe kao

potpuno novi organizacioni princip za društvo. To se nikada nije

dogodilo. Umesto toga, Darvinove teorije su postale dodatak

Njutnovoj svetskoj mašini. Pune implikacije Darvinovih otkrića

nikada nisu zaista istražene. Umesto toga, neke od površnijih

karakteristika njegove teorije su odmah prihvaćene i iskorišćene

na način koji je dodatno legitimisao mehanički pogled na svet.

Socijalni filozofi poput Herberta Spensera iskoristili su

Darvinovu teoriju evolucije vrsta kao neku vrstu pozitivnog

dokaza postojanja napretka u svetu. Spenser i takozvani socijalni

darvinisti pretvorili su koncept prirodne selekcije u koncept

preživljavanja najsposobnijih. Time su pružili dalju podršku

mehaničkom pogledu na svet koji tvrdi da lični interes vodi

povećanju materijalnog blagostanja, što vodi povećanju reda.

36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46