Page 46 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

Iako se u tom procesu nije izgubila energija, znamo da nikada ne

možemo ponovo sagoreti taj komad uglja i dobiti isti rad iz

njega. Objašnjenje za ovo se nalazi u drugom zakonu

termodinamike, koji kaže da svaki put kada se energija

transformiše iz jednog stanja u drugo „izvršava se određena

kazna“. Ta kazna je gubitak količine raspoložive energije za

obavljanje rada neke vrste u budućnosti. Postoji termin za ovo;

zove se entropija. Entropija je mera količine energije koja više

nije sposobna da se pretvori u rad. Termin je prvi skovao

nemački fizičar Rudolf Klauzijus 1868. godine. Ali princip koji

je u pitanju prvi put je prepoznao četrdeset jednu godinu ranije

mladi francuski oficir, Sadi Karno, koji je pokušavao da bolje

razume zašto parna mašina radi. Otkrio je da motor radi jer je

deo sistema bio veoma hladan, a drugi deo veoma vruć. Drugim

rečima, da bi se energija pretvorila u rad, mora postojati razlika

u koncentraciji energije (tj. razlika u temperaturi) u različitim

delovima sistema. Rad se javlja kada se energija kreće sa višeg

nivoa koncentracije na niži nivo (ili sa više temperature na nižu

temperaturu). Još važnije, svaki put kada energija prelazi sa

jednog nivoa na drugi, to znači da je manje energije dostupno za
obavljanje rada sledeći put. Na primer, voda koja prelazi preko

brane pada u jezero. Dok pada, može se koristiti za proizvodnju
električne energije ili okretanje vodenog točka ili obavljanje

neke druge korisne funkcije. Međutim, kada stigne do dna, voda

više nije u stanju za obavljanje rada. Voda na ravnoj površini ne

može se koristiti za okretanje čak ni najmanjeg vodenog točka.

Ova dva stanja se nazivaju raspoloživa ili slobodna energija