Page 65 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

Taj smer napred, zauzvrat, je funkcija promene u entropiji.

Vreme odražava promenu energije od koncentracije do difuzije

ili od reda do rastućeg nereda. Ako bi se proces entropije mogao

obrnuti, onda bi se sve što je urađeno moglo poništiti. Rečima

lorda Kelvina: „Kamene bi se oporavile od blata i ponovo bi se

ujedinile sa planinskim vrhom od koga su se ranije odvojile.“

Vreme ide napred jer se sama energija uvek kreće iz dostupnog

u nedostupno stanje. Naša svest kontinuirano beleži promenu

entropije u svetu oko nas. Gledamo kako naši prijatelji stare i

umiru. Sedimo pored vatre i gledamo kako se njen usijani žar

polako pretvara u hladan beli pepeo. Doživljavamo da se svet

oko nas stalno menja, i to iskustvo je odvijanje drugog zakona.

To je nepovratan proces rasipanja energije u svetu. Šta znači reći

„Svetu ističe vreme“? Jednostavno ovo: doživljavamo protok

vremena nizom događaja koji se odvijaju za drugim. I svaki put

kada se neki događaj dogodi bilo gde u ovom svetu, energija se

troši i ukupna entropija se povećava. Reći da svetu ističe vreme,

znači reći da svetu ističe upotrebljiva energija. Rečima Ser

Artura Edintona, „Entropija je strela vremena.“ I starogrčki i

srednjovekovni hrišćanski pogledi na svet, sa svojom idejom o

istoriji kao procesu kretanja od reda ka propadanju, odražavali

su razumevanje pravog pravca strele vremena i procesa entropije.

Ignorišući istine zakona entropije, postojeća svetska paradigma

Njutnovske mehanike pružila je iluziju da je vreme autonoman

proces u svetu, nezavisan od delovanja prirode.