Page 88 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

kvalitativnu promenu koja se dešava u određenom energetskom

okruženju. Pitanje je uvek koliko brzo ili koliko sporo će se

dostići ovi uzastopni predeli entropije. Zanimljivo je primetiti da

su one kulture koje su se preselile u „stabilno stanje“ sa svojim

okruženjem težile da svet vide kao veoma zatvoren sistem,

sistem koji su već popunile i iz kojeg nije bilo bekstva. Za njih

je „život u okviru svojih granica“ bio stvar druge prirode.

Međutim, savremeni pogled na svet odražava veoma drugačiju

koncepciju. Paradigma mašine naglašava materiju u pokretu.

Ona stavlja prednost kretanju i udaljenosti. Povezano je sa

slikom stalnog rasta. Granice su znak poraza. Duh našeg doba je

duh širenja i osvajanja. Pre svega, uvek postoje novi svetovi

koje treba osvojiti. Osim što se sada ljudska populacija

udvostručuje svakih četrdeset godina, i svaki kutak i pukotina na

celoj planeti izgleda kao da se popunjavaju, sa samo stajaćim

prostorom. Sve nam je teže i teže da pronađemo izvore

raspoložive energije i sve teže i teže da pronađemo mesta za

odlaganje našeg energetskog otpada. Konačno stižemo do

spoljnih granica planete Zemlje, i dok počinjemo da se guramo

napred-nazad, novi glas se može čuti iz dubine gomile. Glas je

sve glasniji i govori da moramo naučiti da „živimo u okviru

naših granica“. Faza kolonizacije za Homo sapiensa je zaista

završena. Ipak, postoje oni koji odbijaju da prihvate očigledno.

Danas, mentalitet granice ostaje živ i zdrav među svemirskim

entuzijastima koji tvrde da uvek možemo da krenemo dalje da