Page 69 - Swami Shivananda - Bog postoji

i visina ne znače dužinu, širinu i visinu materije. One nikada nisu nastale. Ovo su teške stvari za
razumevanje. Jedino potpuno objektivan filozof ili matematičar biće sposoban da to usvoji ili
shvati. Kako može da postoji pojam o dužini, širini i visini ukoliko nisu prisutni objekti?
Ipak, prostor-vreme je samo po sebi bez dimenzija. Ono nema dimenzije. Ono je
četvorodimenzionalno nešto, a ne trodimenzionalna tvar. A mi ne znamo šta je to
četvorodimenzionalno nešto. Ono je za nas samo ideja, stvar bez značenja. Ono postaje osnovna
svojstva kao što su dužina, širina i visina, itd. Geometrijski saučesnici nazvani su osnovna
svojstva (primarni kvaliteti), koja se pak ispoljavaju kao drugostepena svojstva boje, zvuka,
ukusa, mirisa, itd. Svet još nije nastao. Ovi drugostepeni kvaliteti su samo Tanmatre (nerazlučivi,
neodredljivi izvor materijalnih elemenata) – Šabda (zvuk), Sparsa (dodir), Rupa (oblik), Rasa
(ukus), Ganda (miris), kaže nam filozofija Vedante. Te Tanmatre nisu tvari, nego principi koji se
nalaze iza objekata koji proizvode ove osećaje i utiske. To nisu čvrste tvari kao zemlja, voda,
vatra, vazduh i eter; mogu da se uporede sa sekundarnim kvalitetima Aristotela i Platona i
modernih naučnika.
O, kakvo čudo! Izgleda da živimo u zemlji snova, kao Alisa u zemlji čuda. Ne živimo u svetu
kakav nam se pokazuje. Osnovna svojstva, sažimajući se u drugostepena svojstva čulnih utisaka,
zgušnjavaju se – da tako kažemo – u čvrste činjenice poput težine koju osećate kada doživite
strujni udar.
Sve u svemu, reklo bi se da su čvrstina i materijalnost ovog fizičkog sveta uporedivi sa
čvrstinom i materijalnošću planine koju osećate kako vam užasno opterećuje ruku kada doživite
udar struje visokog napona. Da li svet postoji? Niko to ne zna.
A onda, i vaše vlastito telo ima isto svojstvo. Ova materijalnost sveta, koja je umanjena
praktično do ničega drugog osim utiska i ideje o kosmičkoj egzistenciji, uključuje i sam pojam
našeg tela, tako da se ovi zaključci odnose i na nas, a bogami i na naučnike. Ser Artur Edington
rekao je da nijedan naučnik ne može da živi u ovom svetu a da ne poludi. Na svu sreću, on nije
želeo da poludi jer, prema ovim zaključcima, niko ovde ne može da preživi ni tri minuta. Buda je
to tvrdio. Stvarno osetljiva osoba ne može da opstane u ovom svetu ni tri dana. Istopiće se u
ništavilo. Samo zbog činjenice da se moć opažanja nije pojavila mi smo ovde jako srećni. Dakle,
neznanje je uzrok našeg vrlo udobnog života. Ovo komparativno proučavanje istočnjačkih
zaključaka i zapadnjačkih otkrića kao da nas je navelo da uvidimo da su svi veliki ljudi sličnog
mišljenja – bilo da je u pitanju Platon ili Aristotel, Kant ili Hegel, Ačarja Šankara ili Vidjaranja
Svami.
Prema tome, ideje nisu ideje o stvarima koje im prethode, kao što ni prostor i vreme ne dolaze
nakon onog što zovemo objektivnim svetom, nego prethode tom svetu. Završni zaključak Ser
Džejmsa Džina, na primer, jeste to da Bog mora da je matematičar. Ne čovek nadnet nad
matematičkim pitanjem, već matematika sama po sebi. Kako možete i da pomislite na
matematiku bez osobe koja shvata matematiku? On tvrdi da je to matematička svesnost, visoko
apstraktna, potpuno nelična, a da univerzum nije ništa drugo do predstave, tj. zamisli
matematičkih tačaka-događaja.
Mi se danas nalazimo u tom svetu moderne fizike. I šta je Hiranjagarba, šta je Išvara, šta
drugo nego neki tamo pojmovi na sanskritu? Šta su drugo Šabda, Sparsa, Rupa, Rasa i Ganda
nego konceptualne prethodnice čvrstih stvari zvanih zemlja, voda, vatra, vazduh i eter,
uključujući i naša fizička tela? Možemo da pretpostavimo zbog čega imamo poteškoća u
meditaciji, zbog čega ne možemo da sprovodimo đapu, zbog čega ne možemo da se molimo.
Razbesnimo se zbog sitnica i kidišemo na grlo svog brata, zato što tek treba da postanemo
duhovni.