Page 70 - Swami Shivananda - Bog postoji

Religija još nije sasvim prodrla u nas. Mi se šalimo sa Bogom, bar zasad. Ove duboke misli
nisu u stanju tek tako da uđu u naše umove, zato što smo trčkarala i nametljivci, i strašno smo
zauzeti svojim ciglama i malterom i povrćem i čajem i kafom. To su za nas veće realnosti od
božanskih ideja koje su sadržina naše religiozne i duhovne svesti.
Izložio sam vam ove ideje da bih izvršio poređenje između velikih mislilaca Istoka kao što su
Ačarja Šankara, Rišiji iz Upanišada i Sri Krišna iz Bagavad Gite, i zapadnih mislilaca poput
Platona, Aristotela i Kanta. Ispostavlja se da su oni mislili na sličan način. Samo što su mislili na
različitim jezicima i davali različite definicije.
Sada smo dakle suočeni sa ogromnom uzvišenom realnošću, Bogom kosmosa. Prošli smo
kroz analize. Obavili smo proučavanje tri stanja svesti – budnosti, sanjanja i dubokog spavanja.
Istražili smo epistemološke (spoznajne) procese – opažanje sveta, kako stupamo u dodir sa
stvarima, i kako uopšte znamo da svet postoji. I to smo okončali. Možda se mnogi od vas toga ne
sećaju, ali ipak možete da se prisetite ili da pogledate u svoje beležnice, ako ste išta uneli u njih.
A sada smo suočeni sa trećim principom krajnje stvarnosti kosmosa, zvali to Apsolutom,
Satćidanandom, Bogom, Išvarom, Hiranjagarbom, Viratom, ma kako. Ovde započinje istinska
religija. Prava religija je svest o nazočnosti Vrhovnog Bića. Stoga je ispravno rečeno da religija
počinje tamo gde intelekt diže ruke, gde umovanje izneverava. Kada religija počne da vlada
vašim životom, prestajete da bude samo intelektualac, ili naučnik, ili filozof. Više niste mislilac,
nego čovek koji živi stvarnost, istinu, zbilju.
Religija je živa stvarnost, a ne samo razmišljanje o stvarnosti ili akademsko analiziranje. Sa
svim tim smo završili u našim prethodnim predavanjima. Dovoljno smo razmišljali filozofski,
akademski, i nadam se da se više nećemo doticati te teme. Predstoji nam ulazak u istinsku
religiju koja je sama Bogo-svest u izvesnoj proporciji, u izvesnoj meri, koliko-toliko.
Okrenuti se licem ka Bogu i sresti se sa Njim u stvarnom, sadašnjem životu – to znači živeti
religiju. Dakle, religija nije u zvonjenju, ni u mahanju svetiljkama, ni u pojanju mantre. To je
susretanje sa Bogom lice u lice. Stoga je religija iznad filozofije, ukoliko shvatate religiju u
pravom smislu reči. Religija nije hinduizam, hrišćanstvo, budizam. Ona je umeće gledanja
Božanskog bića u oči.
Čovek se topi, poput leda koji nestaje pred buktanjem sunca. To je religija. Kada se sunce
Bogo-svesti rađa, ova stvar zvana telesna svest isparava u vazdušastu ništavnost. Postepeno
počinjemo da se približavamo biću Boga. Religiozni život je put postepenog prilaženja Bogo-
svesti. Istinska ljubav počinje da preovlađuje u našim životima. Ne zadovoljavamo se time da
samo mislimo o Bogu kao filozofi, akademici ili profesori. Mi ljubimo Boga; a ne možemo da
ljubimo nešto što odista ne postoji. Ne možemo da volimo nešto što je samo ideja ili predstava u
našem umu.
Svaka ljubav je neodložna težnja duše da dodirne ono što oseća kao čvrstu realnost pred
sobom. Svaka ljubav je na kraju krajeva Božanska ljubav, i može se reći da je ljubav presudna
stvar u univerzumu.
Katkada sam vam govorio da postoji skriveno značenje iza poslednjih reči u jedanaestom
poglavlju Gite, u kojem nam je objavljeno da je Bakti ono najviše, vrhovno. Bakti o kojoj Sri
Krišna tu govori nije obično iskazivanje počasti idolu. Nije ni misa koju vršite u crkvi. To je
rastapanje tvog bića pred Apsolutom. Zbog toga Bagavan Sri Krišna kaže: «Ni milosrđe, ni
čovekoljublje, ni proučavanje, ni isposništvo nemaju moć da izazovu tu veličanstvenu viziju koju
si ti imao, Arđuna! Jedino pomoću pobožnosti ja mogu da budem viđen, dodirnut. Samo usled
predanosti meni sklon sam da budem upoznat i viđen, i da posvećeniku dopustim da uđe u
mene.» Ove tri reči navode se u Giti na kraju jedanaestog poglavlja – poznavanje, viđenje i