Page 68 - Swami Shivananda - Bog postoji
P. 68

stvar, nikakav objekt. Pa šta ste onda bili? Ogoljena nelična, neodređena, neograničena,
               nepodeljena svesnost. Prema tome, ta svest koja ste bili isto je što i svest o postojanju, o biću –
               biću nerazdvojivom od svesti, kao što je i svest nerazdvojiva od bića.
                    To je uzvišeni zaključak filozofije Vedante – Biće-Svest. Sat-Ćit je bila vaša suštinska priroda
               – ne telo, ne um, niti bilo šta što čula mogu da opaze ili pretpostave, ni svet. Odakle se onda ovo
               telo pojavilo? Šta je ovo telo? Šta je svet? Šta su ove građevine i stenovite planine i reke koje
               teku i goruće sunce? Šta je sve ovo? Odakle se sve to pojavilo?
                    Sve su to takođe ideje. Kada je Berkli izjavio da sve drveće, planine, nebo i zemlja
               predstavljaju samo ideje, Semjuel Džonson je šutnuo ciglu i rekao: «Ovim opovrgavam
               Berklija.» Šutiranje cigle ne opovrgava Berklija. To je vrlo prozaičan način suprotstavljanja tom
               sirotom biskupu. U razmišljanju Semjuela Džonsona postojao je određen propust. Ne možete da
               šutnete ciglu i kažete: «Opovrgao sam Berklija», pošto je Berkli svojom doktrinom o idejama
               obuhvatio i samog Džonsona, a ne samo ciglu.
                    Električna odbijanja mogu da stvore utisak čvrstoće, kao što su mnogi od vas, ili bar neki,
               morali da iskuse kada su doživeli strujni udar. Ako dodirnete žicu pod visokim naponom,
               imaćete utisak strašne težine i čvrstine, mada tamo nema ničega. Osetićete kao da vam je planina
               obešena o ruku. Kako ta ideja o silnoj težini planine koja vam visi o ruci može da postane fizički
               utisak, kad nema ama baš ničega sem činjenice da dodirujete žicu pod naponom? Uostalom, ne
               moramo da idemo tako daleko. Obratimo se našim savremenim naučnicima.
                    Ovi čvrsti predmeti – možda od čelika ili granita – sazdani su iznutra od električne energije.
               Čista energija, električna energija – možemo da kažemo elektricitet po sebi. A šta je elektricitet?
               On ne može da se vidi, nema težinu, nema dimenzije, ni dužinu, ni širinu, ni visinu. Međutim, on
               je sirovi materijal masivnih i gustih stvari koje imaju dužinu, širinu i visinu. Taj neopisivi
               kontinuum sile i kretanja pretvorio se u atome i molekule, u čvrste stvari poput planina, i u
               sunčev sistem.
                    Hajdemo još dalje. Načelo relativnosti nanosi udarac samoj ideji o kosmosu. Gradivo prostor-
               vreme o kojem govore kao o krajnjoj biti nije čvrsta stvarnost. Prostor ne može da se nazove
               čvrstom stvarnošću poput stola, a ne može ni vreme. No, izgleda da su fizikalna proučavanja te
               biti dovela do zaključka da su i najčvršće realnosti poput planina i stena načinjene od struktura
               prostorno-vremenskog kontinuuma. Ne možemo da zamislimo šta je taj prostorno-vremenski
               kontinuum, izuzev da se radi o matematičkom mnoštvu tačaka-događaja u mozgu naučnika – i to
               ne ljudskog naučnika! Ovde Berkli ispravlja sam sebe kada kaže da je svet ideja, ali ne ideja
               gosn. Berklija, nego većeg bića u koje su uključene i sve pojedinačne ideje. Ponovo dolazimo do
               Hiranjagarbe iz filozofije Vedante, iako ni Berkli ni Platon nisu upotrebljavali takve reči. Platon
               je upotrebljavao reči ''Ideja dobra''. Čudnovata je ta njegova definicija. Ako vam se više sviđa,
               možete da kažete i ''Ideja Boga''. To nije ideja o Bogu, već ideja koja je Bog. Zapravo, Bog je
               samo ideja; ne vaša ideja, nego Ideja kao takva, koja je uzrok ostalih ideja. Joga Vasišta vrlo
               podrobno tumači ovu poentu, i objavljuje da je ceo univerzum zapravo um. Ne moj ili vaš um,
               već um kao takav. Čisto nelično postojanje, čiji su talasići naši umovi, misli i osećanja.
                    Pročitajte izvanrednu knjigu Semjuela Aleksandera ''Prostor, Vreme i Božanstvo'', koja
               predstavlja sjajno izlaganje strukture univerzuma koji je tako čvrst i stvaran isključivo u prostor-
               vremenu. Prostor-vreme nije tvar. Nije nešto opipljivo. Ne možete da ga dodirnete, ni da ga
               vidite, ni osetite, ni okusite, ni omirišete. A stvar koja ne može da se oseti i očita uopšte nije
               realnost. Ali, baš to je realnost!
                    Ona se pokazuje, stavlja sebe pod pritisak i biva kretanje, sila. I tako prostor-vreme postaje
               pokret, ispoljavajući se u osnovnim svojstvima dužine, širine i visine. Zapamtite da dužina, širina
   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73