Page 11 - Alakh Niranjan - Apsolutna istina

BUĐENJE VEČNOSTI

Pomisli zebnju mlađane reke
kad prvi joj vijug s izvora kreće,
svesna da više se u svome veku
vratiti domu nikada neće.

Neznano kuda sudba je goni
sila sve jača je svakoga trena,
srce je vuče izvoru njenom
al nazad više povratka nema.

Protiču nemo minuti, sati,
sumorni dani u nizu kroče,
i sećanja davna polako blede...
– mlađanoj reci budućnost poče.
–
Vibrira očaj sa svakim valom,
samoća steže, ko ponor crna,
kroz beskraj moraće bez ikog svoga
potočić mali – plašljiva srna.

Na putu bola čeka ga stenje,
i sušna zemlja, i pustinja sura,
sunce će peći, vetar da kopni,
...žudeće nazad – al izvor ga gura.

Strašna je tmina neznanog toka,
umor i tuga robe sve više
al, kada bude na izmaku snaga:
blagoslov stiže s kapima kiše!
–
Postaće potok rečica bistra
u kojoj će život stanište naći,
i počeće žubor radost da budi
a dani tuge u prošlost zaći.